←  Exodus (20/40)  →
1. Tada reèe Bog sve ove reèi govoreæi:
2. Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.
3. Nemoj imati drugih bogova uza me.
4. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.
5. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otaèke na sinovima do treæeg i do èetvrtog koljena, onih koji mrze na mene;
6. A èinim milost na hiljadama onih koji me ljube i èuvaju zapovesti moje.
7. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neæe pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
8. Seæaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
9. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
10. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kæi tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinèe tvoje, ni stranac koji je medju vratima tvojim.
11. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan poèinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
12. Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
13. Ne ubij.
14. Ne èini preljube.
15. Ne kradi.
16. Ne svedoèi lažno na bližnjeg svog.
17. Ne poželi kuæu bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.
18. I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i narod videvši to uzmaèe se i stade izdaleka,
19. I rekoše Mojsiju: Govori nam ti, i slušaæemo; a neka nam ne govori Bog, da ne pomremo.
20. A Mojsije reèe narodu: Ne bojte se, jer Bog dodje da vas iskuša i da vam pred oèima bude strah Njegov da ne biste grešili.
21. I narod stajaše izdaleka, a Mojsije pristupi k mraku u kome beše Bog.
22. I Gospod reèe Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: videli ste gde vam s neba govorih.
23. Ne gradite uza me bogove srebrne, ni bogove zlatne ne gradite sebi.
24. Oltar od zemlje naèini mi, na kome æeš mi prinositi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, sitnu i krupnu stoku svoju. Na kome god mestu zapovedim da se spominje ime moje, doæi æu k tebi i blagosloviæu te.
25. Ako li mi naèiniš oltar od kamena, nemoj naèiniti od tesanog kamena; jer ako povuèeš po njemu gvoždjem, oskvrniæeš ga.
26. Nemoj uz basamake iæi k oltaru mom, da se ne bi otkrila golotinja tvoja kod njega.
←  Exodus (20/40)  →