←  Exodus (2/40)  →
1. A neko od plemena Levijevog otide i oženi se kæerju Levijevom.
2. I ona zatrudne i rodi sina; i videæi ga lepog krijaše ga tri meseca.
3. A kad ga ne može više kriti, uže kovèežiæ od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke.
4. A sestra njegova stade podalje da vidi šta æe biti od njega.
5. A kæi Faraonova dodje da se kupa u reci, i devojke njene hodahu kraj reke; i ona ugleda kovèežiæ u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi.
6. A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakaše; i sažali joj se, i reèe: To je jevrejsko dete.
7. Tada reèe sestra njegova kæeri Faraonovoj: Hoæeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete?
8. A kæi Faraonova reèe joj: Idi. I otide devojèica, i dozva mater detinju.
9. I kæi Faraonova reèe joj: Uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja æu ti platiti. I uze žena dete i odoji ga.
10. A kad dete odraste, odvede ga ka kæeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govoreæi: Jer ga iz vode izvadih.
11. I kad Mojsije beše velik, izadje k braæi svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije èoveka Jevrejina izmedju braæe njegove.
12. I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak.
13. I sutradan izadje opet, a to se dva Jevrejina svadjahu, i reèe onom koji èinjaše krivo: Zašto biješ bližnjeg svog?
14. A on reèe: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoæeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reèe: Zaista se doznalo.
15. I Faraon èuvši za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobeže od Faraona i dodje u zemlju madijansku, i sede kod jednog studenca.
16. A sveštenik madijanski imaše sedam kæeri, i one dodjoše i stadoše zahvatati vodu i nalivati u pojila da napoje stado oca svog.
17. A dodjoše pastiri, i oteraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado.
18. I one se vratiše k ocu svom Raguilu; a on reèe: Što se danas tako brzo vratiste?
19. A one rekoše: Jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado.
20. A on reèe kæerima svojim: Pa gde je? Zašto ostaviste tog èoveka? Zovite ga da jede.
21. I Mojsije se skloni da živi kod onog èoveka, i on dade Mojsiju kæer svoju Seforu.
22. I ona rodi sina, i on mu nadede ime Girsam, jer sam, reèe, došljak u zemlji tudjoj.
23. A posle mnogo vremena umre car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dodje do Boga.
24. I Bog èu uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom.
25. I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih.
←  Exodus (2/40)  →