←  Exodus (16/40)  →
1. Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevih dodje u pustinju Sin, koja je izmedju Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog meseca pošto izidjoše iz zemlje misirske.
2. I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona u pustinji,
3. I rekoše im sinovi Izrailjevi: Kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji misirskoj, kad sedasmo kod lonaca s mesom i jedjasmo hleba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladju.
4. A Gospod reèe Mojsiju: Evo uèiniæu da vam daždi iz neba hleb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoæe li hoditi po mom zakonu ili neæe.
5. A šestog dana neka zgotove šta donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan.
6. I reèe Mojsije i Aron svim sinovima Izrailjevim: Doveèe æete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje misirske;
7. A sutra æete videti slavu Gospodnju; jer je èuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vièete na nas?
8. I reèe Mojsije: Doveèe æe vam dati Gospod mesa da jedete a ujutru hleba da se nasitite; jer je èuo Gospod viku vašu, kojom vièete na Nj. Jer šta smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda.
9. I reèe Mojsije Aronu: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: Pristupite pred Gospoda, jer je èuo viku vašu.
10. I kad reèe Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku.
11. I Gospod reèe Mojsiju govoreæi:
12. Èuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: Doveèe æete jesti mesa, a sutra æete se nasititi hleba, i poznaæete da sam ja Gospod Bog vaš.
13. I uveèe doleteše prepelice i prekriliše logor, a ujutru pade rosa oko logora;
14. A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji.
15. I kad vide sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: Šta je ovo? Jer ne znahu šta beše. A Mojsije im reèe: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.
16. To je za šta zapovedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.
17. I uèiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje.
18. Pa meriše na gomor, i ne dodje više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.
19. I reèe im Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sutra.
20. Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sutra, te se ucrva i usmrde. I rasrdi se Mojsije na njih.
21. Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrevaše, tada se rastapaše.
22. A u šesti dan nakupiše hleba dvojinom, po dva gomora na svakog; i dodjoše sve starešine od zbora, i javiše Mojsiju.
23. A on im reèe: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta æete peæi, pecite, i šta æete kuvati, kuvajte danas; a šta preteèe, ostavite i èuvajte za sutra.
24. I ostaviše za sutra, kao što zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu.
25. I reèe Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas neæete naæi u polju.
26. Šest æete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neæe biti.
27. I u sedmi dan izidjoše neki od naroda da kupe, ali ne nadjoše.
28. A Gospod reèe Mojsiju: Dokle æete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?
29. Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan.
30. I poèinu narod u sedmi dan.
31. I dom Izrailjev prozva taj hleb mana; a beše kao seme korijandrovo, beo, i na jeziku kao medeni kolaèi.
32. I reèe Mojsije: Ovo je zapovedio Gospod: napuni gomor toga, neka se èuva od kolena do kolena vašeg, da vide hleb, kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje misirske.
33. I reèe Mojsije Aronu: Uzmi krèag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se èuva od kolena do kolena vašeg.
34. I ostavi ga Aron pred svedoèanstvom da se èuva, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.
35. A sinovi Izrailjevi jedoše manu èetrdeset godina dok ne dodjoše u zemlju u kojoj æe živeti; jedoše manu dok ne dodjoše na medju zemlje hananske.
36. A gomor je desetina efe.
←  Exodus (16/40)  →