| ← Exodus (15/40) → |
| 1. | Tada zapeva Mojsije i sinovi Izrailjevi ovu pesmu Gospodu, i rekoše ovako: Pevaæu Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more. |
| 2. | Sila je moja i pesma moja Gospod, koji me izbavi; On je Bog moj, i slaviæu Ga; Boga oca mog, i uzvišavaæu Ga. |
| 3. | Gospod je velik ratnik; ime mu je Gospod. |
| 4. | Kola Faraonova i vojsku njegovu vrže u more; izbrane vojvode njegove utopiše se u crvenom moru. |
| 5. | Bezdani ih pokriše; padoše u dubinu kao kamen. |
| 6. | Desnica Tvoja, Gospode, proslavi se u sili; desnica Tvoja, Gospode, satre neprijatelja. |
| 7. | I mnoštvom velièanstva svog oborio si one koji ustaše na te; pustio si gnev svoj, i proždre ih kao slamu. |
| 8. | Od daha nozdrva Tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja teèe; stinuše se vali usred mora. |
| 9. | Neprijatelj reèe: Teraæu, stignuæu, deliæu plen; nasitiæe ih se duša moja, izvuæi æu maè svoj, istrebiæe ih ruka moja. |
| 10. | Ti dunu vetrom svojim, i more ih pokri, i utonuše kao olovo u dubokoj vodi. |
| 11. | Ko je kao Ti medju silnima. Gospode? Ko je kao Ti slavan u svetosti, strašan u hvali, i da èini èudesa? |
| 12. | Ti pruži desnicu svoju, i proždre ih zemlja. |
| 13. | Vodiš milošæu svojom narod, koji si iskupio, vodiš krepošæu svojom u stan svetosti svoje. |
| 14. | Èuæe narodi, i zadrhtaæe; muka æe spopasti one koji žive u zemlji filistejskoj. |
| 15. | Tada æe se prepasti starešine edomske, junake moavske spopašæe drhat, uplašiæe se svi koji žive u hananskoj. |
| 16. | Spopašæe ih strah i trepet; od velièine ruke Tvoje zamuknuæe kao kamen, dokle ne prodje narod Tvoj, Gospode, dokle ne prodje narod koji si zadobio. |
| 17. | Odvešæeš ih i posadiæeš ih na gori nasledstva svog, na mestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su Tvoje ruke utvrdile. |
| 18. | Gospod æe carovati doveka. |
| 19. | Jer udjoše konji Faraonovi s kolima njegovim i s konjicima njegovim u more, i Gospod povrati na njih vodu morsku; a sinovi Izrailjevi predjoše suvim posred mora. |
| 20. | I Marija proroèica, sestra Aronova, uze bubanj u ruku svoju; a za njom izidjoše sve žene s bubnjevima i sviralama. |
| 21. | I otpevaše im Marija: Pevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more. |
| 22. | Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenog, i podjoše u pustinju Sur; i tri dana išavši po pustinji ne nadjoše vodu. |
| 23. | Odande dodjoše u Meru, ali ne mogoše piti vodu u Meri, jer beše gorka; otuda se prozva mesto Mera. |
| 24. | Tada stade narod vikati na Mojsija govoreæi: Šta æemo piti? |
| 25. | I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka. Onde mu dade uredbu i zakon, i onde ga okuša. |
| 26. | I reèe: Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog, i uèiniš što je pravo u oèima Njegovim, i ako prigneš uho k zapovestima Njegovim i saèuvaš sve uredbe Njegove, nijednu bolest koju sam pustio na Misir neæu pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, lekar tvoj. |
| 27. | I dodjoše u Elim, gde beše dvanaest izvora i sedamdeset palmi; i onde stadoše u logor kod vode. |
| ← Exodus (15/40) → |