←  Exodus (14/40)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kaži sinovima Izrailjevim neka saviju i stanu u logor pred Pi-Airot izmedju Migdola i mora prema Vel-Sefonu; prema njemu neka stanu u logor pokraj mora.
3. Jer æe Faraon reæi za sinove Izrailjeve: Zašli su u zemlju, zatvorila ih je pustinja.
4. I uèiniæu da otvrdne srce Faraonu, te æe poæi u poteru za vama, i ja æu se proslaviti na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Misirci æe poznati da sam ja Gospod. I uèiniše tako.
5. A kad bi javljeno caru misirskom da je pobegao narod, promeni se srce Faraonovo i sluga njegovih prema narodu, te rekoše: Šta uèinismo, te pustismo Izrailja da nam ne služi?
6. I upreže u kola svoja, i uze narod svoj sa sobom.
7. I uze šest stotina kola izabranih i šta još beše kola misirskih, i nad svima vojvode.
8. I Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu caru misirskom, i podje u poteru za sinovima Izrailjevim, kad sinovi Izrailjevi otidoše pod rukom visokom.
9. I teravši ih Misirci stigoše ih, sva kola Faraonova, konjici njegovi i vojska njegova, kad behu u logoru na moru kod Pi-Airota prema Vel-Sefonu.
10. I kad se približi Faraon, podigoše sinovi Izrailjevi oèi svoje a to Misirci idu za njima, i uplašiše se vrlo, i povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu.
11. I rekoše Mojsiju: Zar ne beše grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustinji? Šta uèini, te nas izvede iz Misira.
12. Nismo li ti govorili u Misiru i rekli: Prodji nas se, neka služimo Misircima? Jer bi nam bolje bilo služiti Misircima nego izginuti u pustinji.
13. A Mojsije reèe narodu: Ne bojte se, stanite pa gledajte kako æe vas Gospod izbaviti danas; jer Misirce koje ste videli danas, neæete ih nikada više videti do veka.
14. Gospod æe se biti za vas, a vi æete æutati.
15. A Gospod reèe Mojsiju: Što vièeš k meni? Kaži sinovima Izrailjevim neka idu.
16. A ti digni štap svoj i pruži ruku svoju na more, i rascepi ga, pa neka idu sinovi Izrailjevi posred mora suvim.
17. I gle, ja æu uèiniti da otvrdne srce Misircima, te æe poæi za njima; i proslaviæu se na Faraonu i na svoj vojsci njegovoj, na kolima njegovim i na konjicima njegovim.
18. I Misirci æe poznati da sam ja Gospod, kad se proslavim na Faraonu, na kolima njegovim i na konjicima njegovim.
19. I podiže se andjeo Gospodnji, koji idjaše pred vojskom izrailjskom, i otide im za ledja; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za ledja.
20. I došav medju vojsku misirsku i vojsku izrailjsku beše onim oblak mraèan a ovim svetljaše po noæi, te ne pristupiše jedni drugima celu noæ.
21. I pruži Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istoènim, koji jako duvaše celu noæ, i osuši more, i voda se rastupi.
22. I podjoše sinovi Izrailjevi posred mora suvim, i voda im stajaše kao zid s desne strane i s leve strane.
23. I Misirci terajuæi ih podjoše za njima posred mora, svi konji Faraonovi, kola i konjici njegovi.
24. A u stražu jutarnju pogleda Gospod na vojsku misirsku iz stupa od ognja i oblaka, i smete vojsku misirsku.
25. I pobaca toèkove kolima njihovim, te ih jedva vucijahu. Tada rekoše Misirci: Bežimo od Izrailja, jer se Gospod bije za njih s Misircima.
26. A Gospod reèe Mojsiju: Pruži ruku svoju na more, neka se vrati voda na Misirce, na kola njihova i na konjike njihove.
27. I Mojsije pruži ruku svoju na more, i dodje opet more na silu svoju pred zoru, a Misirci nagoše bežati prema moru; i Gospod baci Misirce usred mora.
28. A vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom, što ih god beše pošlo za njima u more, i ne osta od njih nijedan.
29. I sinovi Izrailjevi idjahu posred mora suvim; i stajaše im voda kao zid s desne strane i s leve strane.
30. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan iz ruku misirskih; i vide Izrailj mrtve Misirce na bregu morskom.
31. I vide Izrailj silu veliku, koju pokaza Gospod na Misircima, i narod se poboja Gospoda, i verova Gospodu i Mojsiju sluzi Njegovom.
←  Exodus (14/40)  →