| ← Exodus (11/40) → |
| 1. | A Gospod reèe Mojsiju: Još æu jedno zlo pustiti na Faraona i na Misir, pa æe vas onda pustiti; pustiæe sasvim, i još æe vas terati. |
| 2. | A sada kaži narodu neka svaki èovek ište u suseda svog i svaka žena u susede svoje nakita srebrnih i nakita zlatnih. |
| 3. | I Gospod uèini te narod nadje ljubav u Misiraca; i sam Mojsije beše vrlo velik èovek u zemlji misirskoj kod sluga Faraonovih i kod naroda. |
| 4. | I reèe Mojsije: Ovako veli Gospod: Oko ponoæi proæi æu kroz Misir, |
| 5. | I pomreæe svi prvenci u zemlji misirskoj, od prvenca Faraonovog, koji htede sedeti na prestolu njegovom, do prvenca sluškinje za žrvnjem, i od stoke šta je god prvenac. |
| 6. | I biæe vika velika po svoj zemlji misirskoj, kakve još nije bilo niti æe je kad biti. |
| 7. | A kod sinova Izrailjevih nigde neæe ni pas jezikom svojim maæi ni medju ljudima ni medju stokom, da znate da je Gospod uèinio razliku izmedju Izrailjaca i Misiraca. |
| 8. | I doæi æe sve te sluge tvoje k meni, i pokloniæe mi se govoreæi: Idi, i ti i sav narod koji je pristao za tobom. I onda æu izaæi. I otide Mojsije od Faraona s velikim gnevom. |
| 9. | A Gospod reèe Mojsiju: Neæe vas poslušati Faraon, da bih umnožio èudesa svoja u zemlji misirskoj. |
| 10. | I Mojsije i Aron uèiniše sva ova èudesa pred Faraonom, a Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje. |
| ← Exodus (11/40) → |