←  Esther (9/10)  →
1. I tako dvanaestog meseca, a to je mesec Adar, trinaestog dana, kad dodje da se izvrši reè careva i zapovest njegova, istog dana kad se neprijatelji judejski nadahu da æe ovladati njima, preokrenu se, te Judejci ovladaše svojim nenavidnicima.
2. Skupiše se Judejci u svojim gradovima po svim zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im tražahu zlo; i niko ne mogaše stajati pred njima; jer strah od njih popade sve narode.
3. I svi knezovi zemaljski, namesnici i upravitelji i koji opravljahu poslove careve, podupirahu Judejce, jer ih popade strah od Mardoheja.
4. Jer velik beše Mardohej u domu carevom, i slava njegova prolažaše sve zemlje, jer taj èovek, Mardohej bivaše sve veæi.
5. I tako pobiše Judejci sve neprijatelje svoje maèem i potrše i istrebiše, i uèiniše šta hteše od nenavidnika svojih.
6. I u Susanu, carskom gradu, ubiše Judejci i istrebiše pet stotina ljudi.
7. I Farsandatu i Dalfona i Aspatu,
8. I Poratu i Adaliju i Aridatu,
9. I Farmastu i Arisaja i Arilaja i Vajezatu,
10. Deset sinova Amana, sina Amedatinog neprijatelja judejskog pobiše, ali na plen ne digoše ruke svoje,
11. U onaj dan, kad javiše caru broj pobijenih u Susanu carskom gradu,
12. Reèe car Jestiri carici: U Susanu carskom gradu pobiše i potrše Judejci pet stotina ljudi i deset sinova Amanovih, a šta su uèinili po ostalim zemljama carevim? Šta želiš? Daæe ti se; i šta još moliš? Biæe.
13. A Jestira reèe: Ako je ugodno caru, da se dopusti Judejcima u Susanu i sutra da uèine po današnjoj naredbi i deset sinova Amanovih da obese na vešala.
14. I zapovedi car da bude tako. I oglašena bi zapovest u Susanu, i obesiše deset sinova Amanovih.
15. I Judejci koji behu u Susanu skupivši se i èetrnaestog dana meseca Adara pobiše u Susanu tri stotine ljudi, ali na plen ne digoše ruke svoje.
16. A ostali Judejci koji behu po zemljama carevim skupiše se da brane život svoj i da se smire od neprijatelja svojih; i pobiše sedamdeset i pet hiljada nenavidnika svojih; ali na plen ne digoše ruke svoje.
17. To bi trinaestog dana meseca Adara; a èetrnaestog poèinuše, i praznovaše taj dan gosteæi se i veseleæi se.
18. A Judejci koji behu u Susanu skupiše se trinaestog i èetrnaestog dana istog meseca, a poèinuše petnaestog, i praznovaše taj dan gosteæi se i veseleæi se.
19. Zato Judejci seljani, koji žive po mestima neogradjenim, praznuju èetrnaesti dan meseca Adara veseleæi se i gosteæi se i blagujuæi, i šaljuæi delove jedan drugom.
20. Jer Mardohej napisa ovo, i razasla knjige svim Judejcima koji behu po svim zemljama cara Asvira, blizu i daleko,
21. Naredjujuæi im da praznuju dan èetrnaesti meseca Adara i petnaesti dan istog meseca svake godine;
22. Prema danima u koje se smiriše Judejci od neprijatelja svojih i prema mesecu kad im se pretvori žalost u radost i tuga u veselje, da te dane praznuju gosteæi se i veseleæi se i šaljuæi delove jedan drugom, i siromasima darove.
23. I primiše svi Judejci da èine šta su poèeli i šta im pisa Mardohej.
24. Jer Aman, sin Amedatin Agagej neprijatelj svih Judejaca namisli za Judejce da ih istrebi, i baci Fut, to jest žreb, da ih potre i istrebi.
25. Ali kad Jestira izidje pred cara, on zapovedi knjigom, te se zla misao njegova koju smisli na Judejce obrati na njegovu glavu, i obesiše njega i sinove njegove na vešala.
26. Zato prozvaše te dane Furim od imena Fur; i radi svojih reèi te knjige i radi onog što videše, tako i radi onog što im se dogodi,
27. Postaviše Judejci i primiše na se i na seme svoje i na sve koji se udruže s njima da je nepromenljivo da slave ta dva dana kao što je napisano za njih i na vreme koje je za njih odredjeno, svake godine,
28. I da se ti dani spominju i slave u svakom naraštaju, u svakoj porodici, u svakoj zemlji i u svakom gradu; i ti dani Furim da ne prestanu medju Judejcima i spomen njihov da ne pogine u semenu njihovom.
29. I pisa carica Jestira, kæi Avihailova i Mardohej Judejac svakom tvrdjom potvrdjujuæi knjigu za Furim drugi put.
30. I razasla knjigu svim Judejcima u sto i dvadeset i sedam zemalja cara Asvira i reèima ljubaznim i istinitim,
31. Da tvrdo drže dane Furim na vreme kao što im je postavio Mardohej Judejac i carica Jestira i kao što sami postaviše sebi i semenu svom za spomen postu njihovom i vikanju njihovom.
32. Tako zapovest Jestirina potvrdi uredbu za Furim, i bi zapisano u knjigu.
←  Esther (9/10)  →