←  Ephesians (4/6)  →
1. Molim vas dakle ja sužanj u Gospodu, da se vladate kao što prilikuje vašem zvanju u koje ste pozvani,
2. Sa svakom poniznošæu i krotošæu, s trpljenjem, trpeæi jedan drugog u ljubavi,
3. Starajuæi se držati jedinstvo Duha u svezi mira;
4. Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog.
5. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje,
6. Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.
7. A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristovog.
8. Zato govori: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima.
9. A šta izidje, šta je, osim da i sidje u najdonja mesta zemlje?
10. Koji sidje to je Onaj koji i izidje više svih nebesa da ispuni sve.
11. I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevandjeliste, a jedne pastire i uèitelje,
12. Da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristovog;
13. Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u èoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
14. Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži èoveèijoj, putem prevare;
15. Nego vladajuæi se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.
16. Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i èini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi.
17. Ovo dakle govorim i svedoèim u Gospodu da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci u praznosti uma svog,
18. Koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su od života Božijeg za neznanje koje je u njima, za okamenjenje srca svojih;
19. Koji ostavivši poštenje predadoše se besramnosti, na èinjenje svake neèistote i lakomstva.
20. Ali vi tako ne poznaste Hrista;
21. Jer Ga èuste i u Njemu se nauèiste, kao što je istina u Isusu,
22. Da odbacite, po prvom življenju, starog èoveka, koji se raspada u željama prevarljivim;
23. I da se obnovite duhom uma svog,
24. I obuèete u novog èoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.
25. Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugom.
26. Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zadje u gnevu vašem.
27. Niti dajte mesta djavolu.
28. Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, èineæi dobro rukama svojim da ima šta davati potrebnome.
29. Nikakva rdjava reè da ne izlazi iz usta vaših, nego samo šta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju.
30. I ne ožalošæavajte Svetog Duha Božijeg, kojim ste zapeèaæeni za dan izbavljenja.
31. Svaka gorèina, i gnev, i ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakošæu.
32. A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajuæi jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.
←  Ephesians (4/6)  →