←  Ecclesiastes (7/12)  →
1. Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
2. Bolje je iæi u kuæu gde je žalost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog èoveka, i ko je živ, slaže u srce svoje.
3. Bolja je žalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
4. Srce je mudrih ljudi u kuæi gde je žalost, a srce bezumnih u kuæi gde je veselje.
5. Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pesmu bezumnih.
6. Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je taština.
7. Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopaèuje srce.
8. Bolji je kraj stvari nego poèetak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.
9. Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev poèiva u nedrima bezumnih.
10. Ne govori: Šta je to, te su predjašnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.
11. Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
12. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima.
13. Pogledaj delo Božije; jer ko može ispraviti šta On iskrivi?
14. U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da èovek ne zna šta æe biti.
15. Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloæi.
16. Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?
17. Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena?
18. Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviæe se od svega.
19. Mudrost krepi èoveka više nego deset knezova koji su u gradu.
20. Doista nema èoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.
21. Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog èuo gde te psuje;
22. Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.
23. Sve to ogledah mudrošæu i rekoh: Biæu mudar; ali mudrost beše daleko od mene.
24. Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko æe naæi?
25. Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadjem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.
26. I nadjoh da je gorèa od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, saèuvaæe se od nje, a grešnika æe uhvatiti ona.
27. Gle, to nadjoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeæi da razumem.
28. Još traži duša moja, ali ne nadjoh. Èoveka jednog u hiljade nadjoh, ali žene medju svima ne nadjoh.
29. Samo, gle, ovo nadjoh: da je Bog stvorio èoveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.
←  Ecclesiastes (7/12)  →