←  Ecclesiastes (6/12)  →

---

1.

Ima zlo koje videh pod suncem i èesto je medju ljudima:

2.

Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve šta god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo.

3.

Da bi ko rodio sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošèe od njega.

4.

Jer uzalud dodje i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;

5.

Ni sunca ne vide, niti šta pozna, a poèiva bolje nego onaj.

6.

I da bi živeo dve hiljade godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mesto?

7.

Sav je trud èoveèji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova.

8.

Jer šta ima mudri više nego bezumni? Šta li siromah, koji se ume vladati medju živima?

9.

Bolje je videti oèima nego li želeti; i to je taština i muka duhu.

10.

Šta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je èovek i da se ne može suditi s jaèim od sebe.

11.

Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kakva je korist èoveku?

12.

Jer ko zna šta je dobro èoveku u životu, za malo dana taštog života njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko æe kazati èoveku šta æe biti posle njega pod suncem?

---

←  Ecclesiastes (6/12)  →