←  Ecclesiastes (11/12)  →

---

1.

Baci hleb svoj povrh vode; jer æeš ga naæi posle mnogo vremena.

2.

Razdeli sedmorici i osmorici; jer ne znaš kakvo æe zlo biti na zemlji.

3.

Kad se napune oblaci, prosipaju dažd na zemlju, i ako padne drvo na jug ili na sever, gde padne drvo onde æe ostati.

4.

Ko pazi na vetar, neæe sejati, i ko gleda na oblake, neæe žeti.

5.

Kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Božijeg i kako tvori sve.

6.

Iz jutra sej seme svoje i uveèe nemoj da ti poèivaju ruke, jer ne znaš šta æe biti bolje, ovo ili ono, ili æe oboje biti jednako dobro.

7.

Slatka je svetlost, i dobro je oèima gledati sunce;

8.

Ali da èovek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako æe ih biti mnogo, sve što je bilo biæe taština.

9.

Raduj se, mladiæu, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oèi tvoje gledaju; ali znaj da æe te za sve to Bog izvesti na sud.

10.

Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština.

---

←  Ecclesiastes (11/12)  →