Ecclesiastes (1/12)  →
1. Reèi propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.
2. Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.
3. Kakva je korist èoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?
4. Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
5. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
6. Vetar ide na jug i obræe se, i u obrtanju svom vraæa se.
7. Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraæaju da opet teku.
8. Sve je muèno, da èovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.
9. Šta je bilo to æe biti, šta se èinilo to æe se èiniti, i nema ništa novo pod suncem.
10. Ima li šta za šta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Veæ je bilo za vekova koji su bili pre nas.
11. Ne pominje se šta je pre bilo; ni ono što æe posle biti neæe se pominjati u onih koji æe posle nastati.
12. Ja propovednik bejah car nad Izrailjem u Jerusalimu.
13. I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošæu sve što biva pod nebom; taj muèni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muèe oko njega.
14. Videh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.
15. Šta je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.
16. Ja rekoh u srcu svom govoreæi: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošæu sve koji biše pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.
17. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
18. Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku.
      Ecclesiastes (1/12)  →