←  Deuteronomy (7/34)  →

---

1.

Kad te Gospod Bog tvoj uvede u zemlju u koju ideš da je naslediš, i otera ispred tebe narode mnoge, Heteje i Gergeseje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, sedam naroda veæih i jaèih od tebe,

2.

I preda ih Gospod Bog tvoj tebi, i ti ih razbiješ, potri ih, ne hvataj s njima vere, niti se smiluj na njih;

3.

Niti se prijatelji s njima; kæeri svoje ne daj za sina njihovog, niti kæeri njihove uzimaj za sina svog.

4.

Jer bi otpadila sina tvog od mene, i služio bi bogovima drugim, te bi se razgnevio Gospod na vas i potro vas brzo.

5.

Nego im ovo uèinite: oltare njihove raskopajte, i likove njihove polomite, lugove njihove isecite, i rezane bogove njihove ognjem spalite.

6.

Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji.

7.

Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati vas Gospod i izabra vas; jer vas beše manje nego ikog drugog naroda;

8.

Nego što vas Gospod miluje i što drži zakletvu kojom se zakleo ocima vašim, zato vas je Gospod izveo rukom krepkom i izbavio vas iz kuæe ropske, iz ruke Faraona, cara misirskog.

9.

I tako znaj da je Gospod Bog tvoj Bog, Bog veran, koji drži zavet svoj i milost svoju do hiljadu koljena onima koji Ga ljube i drže zapovesti Njegove,

10.

I plaæa onima koji mrze na nj, svakome istrebljujuæi ga, i ne odgadja onome koji mrzi na nj, plaæa svakome.

11.

Zato drži zapovesti i uredbe i zakone, koje ti danas ja zapovedam, da ih tvoriš.

12.

I ako ove zakone uzaslušate i uzdržite i ustvorite i Gospod æe Bog držati tebi zavet i milost, za koju se zakleo ocima tvojim;

13.

I milovaæe te i blagosloviæe te i umnožiæe te; blagosloviæe plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, žito tvoje i vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se zakleo ocima tvojim da æe ti je dati.

14.

Biæeš blagosloven mimo sve narode: neæe biti u tebi ni muškog ni ženskog neplodnog, ni medju stokom tvojom.

15.

I ukloniæe od tebe Gospod svaku bolest, od ljutih zala misirskih koja znaš neæe nijedno pustiti na tebe, nego æe pustiti na one koji mrze na te.

16.

I istrebi sve narode koje ti Gospod Bog tvoj preda, neka ih ne požali oko tvoje, i nemoj služiti bogovima njihovim, jer bi ti to bila zamka.

17.

Ako bi rekao u srcu svom: Veæi su ovi narodi od mene, kako ih mogu izgnati?

18.

Ne boj ih se; pamti dobro šta je uèinio Gospod Bog tvoj s Faraonom i sa svim Misircima,

19.

Velika kušanja, koja videše oèi tvoje, i znake i èudesa i ruku krepku i mišicu podignutu, kojom te izvede Gospod Bog tvoj; onako æe uèiniti Gospod Bog tvoj sa svim narodima od kojih bi se uplašio.

20.

I stršljene æe poslati Gospod Bog tvoj na njih dokle ne izginu koji bi ostali i sakrili se od tebe.

21.

Ne plaši se od njih, jer je Gospod Bog tvoj usred tebe, Bog veliki i strašni.

22.

Gospod æe Bog tvoj malo po malo potrti te narode ispred tebe; neæeš ih moæi odjedanput istrebiti, da se ne bi umnožilo na tebe zverje poljsko.

23.

Ali æe ih predati Gospod Bog tvoj tebi, i zatiraæe ih zatiranjem velikim dokle se ne zatru.

24.

I predaæe careve njihove u tvoje ruke da zatreš ime njihovo pod nebom, neæe se nijedan održati pred tobom, dokle ih ne potreš.

25.

Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomiš na srebro ili zlato što je na njima i da ga uzmeš, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim.

26.

I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proklet kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto.

---

←  Deuteronomy (7/34)  →