←  Deuteronomy (4/34)  →
1. A sada, Izrailju, èuj uredbe moje i zakone, koje vas uèim da tvorite, da biste poživeli i ušli u zemlju koju vam daje Gospod Bog otaca vaših i da biste je nasledili.
2. Ništa ne dodajte k reèi koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste saèuvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam.
3. Oèi su vaše videle šta uèini Gospod s Velfegora; jer svakog èoveka koji podje za Velfegorom istrebi Gospod Bog tvoj izmedju tebe.
4. A vi koji se držaste Gospoda Boga svog, vi ste svi živi danas.
5. Gle, uèio sam vas uredbama i zakonima, kao što mi zapovedi Gospod Bog moj, da biste tako tvorili u zemlji koju idete da je nasledite.
6. Držite dakle i izvršujte ih, jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima, koji æe kad èuju sve ove uredbe reæi: Samo je ovaj veliki narod mudar i razuman.
7. Jer koji je veliki narod kome je Gospod blizu kao što je Gospod Bog naš kad Ga god zazovemo?
8. I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?
9. Samo pazi na se i dobro èuvaj dušu svoju, da ne zaboraviš one stvari koje su videle oèi tvoje, i da ne izidju iz srca tvog dokle si god živ; nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova svojih.
10. Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod reèe: Saberi mi narod da im kažem reèi svoje, kojima æe se nauèiti da me se boje dok su živi na zemlji, i da uèe tome i sinove svoje;
11. Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samog neba i beše na njoj tama i oblak i mrak;
12. I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od reèi èuste, ali osim glasa lik ne videste;
13. I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reèi, koje napisa na dve ploèe kamene.
14. I meni zapovedi onda Gospod da vas uèim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite.
15. Zato èuvajte dobro duše svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja,
16. Da se ne biste pokvarili i naèinili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od èoveka ili od žene,
17. Sliku od kakvog živinèeta koje je na zemlji, ili sliku od kakve ptice krilate koja leti ispod neba;
18. Sliku od èega što puže po zemlji, ili sliku od kakve ribe koja je u vodi pod zemljom;
19. I da ne bi podigavši oèi svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom;
20. A vas uze Gospod i izvede vas iz peæi gvozdene, iz Misira, da mu budete narod nasledni, kao što se vidi danas.
21. Ali se Gospod razgnevi na me za vaše reèi, i zakle se da neæu preæi preko Jordana ni uæi u dobru zemlju, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.
22. I ja æu umreti u ovoj zemlji i neæu preæi preko Jordana; a vi æete preæi i naslediti onu dobru zemlju.
23. Pazite da ne zaboravite zavet Gospoda Boga svog, koji uèini s vama, i da ne gradite sebi lik rezani, sliku od koje god tvari, kao što ti je zabranio Gospod Bog tvoj.
24. Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog koji revnuje.
25. Kad izrodiš sinove i unuke, i ostarite u onoj zemlji, ako se pokvarite i naèinite sliku rezanu od kakve tvari i uèinite šta nije ugodno Gospodu Bogu vašem, dražeæi Ga,
26. Svedoèim vam danas nebom i zemljom da æe vas brzo nestati sa zemlje u koju idete preko Jordana da je nasledite, neæete biti dugo u njoj, nego æete se istrebiti.
27. Ili æe vas rasejati Gospod medju narode, i malo æe vas ostati medju narodima u koje vas odvede Gospod;
28. I služiæete onde bogovima koje su naèinile ruke èoveèije, od drveta i od kamena, koji ne vide ni èuju, niti jedu ni mirišu.
29. Ali ako i onde potražiš Gospoda Boga svog, naæi æeš Ga, ako Ga potražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom.
30. Kad budeš u nevolji i sve te to snadje, ako se u poslednje vreme obratiš ka Gospodu Bogu svom, i poslušaš glas Njegov,
31. Gospod je Bog tvoj milostiv Bog, neæe te ostaviti ni istrebiti, jer neæe zaboraviti zavet s ocima tvojim, za koji im se zakleo.
32. Jer zapitaj sada za stara vremena, koja su bila pre tebe, od onog dana kad stvori Bog èoveka na zemlji, i od jednog kraja neba do drugog, je li kad bila ovakva stvar velika, i je li se kad èulo šta takvo?
33. Je li kad èuo koji narod glas Božji gde govori isred ognja, kao što si ti èuo i ostao živ?
34. Ili, je li Bog pokušao da dodje te uzme sebi narod iz drugog naroda kušanjem, znacima i èudesima i ratom i rukom krepkom i mišicom podignutom i strahotama velikim, kao što je uèinio sve to za vas Gospod Bog naš u Misiru na vaše oèi?
35. Tebi je to pokazano da poznaš da je Gospod Bog, i da nema drugog osim Njega.
36. Dao ti je da èuješ glas Njegov s neba da bi te nauèio, i pokazao ti je na zemlji oganj svoj veliki, i reèi Njegove èuo si isred ognja.
37. I što mu mili behu oci tvoji, zato izabra seme njihovo nakon njih, i izvede te sam velikom silom svojom iz Misira,
38. Da otera ispred tebe narode veæe i jaèe od tebe, i da tebe uvede u njihovu zemlju i dade ti je u nasledstvo, kao što se vidi danas.
39. Znaj dakle i pamti u srcu svom da je Gospod Bog, gore na nebu i dole na zemlji, nema drugog.
40. I drži uredbe Njegove i zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe, da bi ti se produžili dani na zemlji koju ti Gospod Bog tvoj daje zasvagda.
41. Tada odeli Mojsije tri grada s ove strane Jordana prema istoku,
42. Da bi bežao u njih krvnik koji ubije bližnjeg svog nehotice ne mrzevši pre na nj, i kad pobegne u koji od tih gradova, da bi ostao živ:
43. Vosor u pustinji, na ravnici u zemlji plemena Ruvimovog, i Ramot u Galadu u plemenu Gadovom, Golan u vasanskoj u plemenu Manasijinom.
44. Ovo je zakon koji postavi Mojsije sinovima Izrailjevim.
45. Ovo su svedoèanstva i uredbe i zakoni, koje kaza Mojsije sinovima Izrailjevim kad izidjoše iz Misira,
46. S ove strane Jordana u dolini prema Vet-Fegoru u zemlji Siona cara amorejskog, koji življaše u Esevonu, kog ubi Mojsije i sinovi Izrailjevi kad izidjoše iz Misira,
47. I osvojiše zemlju njegovu i zemlju Oga, cara vasanskog, dva cara amorejska, koja je s one strane Jordana prema istoku,
48. Od Aroira, koji je na potoku Arnonu, do gore Siona, a to je Ermon,
49. I sve polje s ove strane Jordana prema istoku do mora uz ravnicu pod Azdot-Fazgom.
←  Deuteronomy (4/34)  →