←  Deuteronomy (31/34)  →
1. Potom dodje Mojsije i kaza ove reèi svemu Izrailju,
2. I reèe im: Meni ima danas sto i dvadeset godina, ne mogu više odlaziti i dolaziti; a i Gospod mi je rekao: Neæeš preæi preko tog Jordana.
3. Gospod æe Bog tvoj iæi pred tobom, i istrebiæe one narode ispred tebe, i ti æeš ih naslediti; Isus æe iæi pred tobom kao što je kazao Gospod.
4. I uèiniæe Gospod s njima kako je uèinio sa Sionom i Ogom, carevima amorejskim i sa zemljom njihovom, te ih je istrebio.
5. Zato kad vam ih preda Gospod uèinite im sasvim onako kako sam vam zapovedio.
6. Budite slobodni i hrabri, i ne bojte ih se i ne plašite se od njih; jer Gospod Bog tvoj ide s tobom, neæe odstupiti od tebe, niti æe te ostaviti.
7. Potom dozva Mojsije Isusa, i reèe mu pred svim Izrailjem: Budi slobodan i hrabar; jer æeš uæi s ovim narodom u zemlju za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da æe im je dati, a ti æeš im je razdeliti u nasledstvo.
8. Jer Gospod koji ide pred tobom biæe s tobom, neæe odstupiti od tebe, niti æe te ostaviti, ne boj se i ne plaši se.
9. I Mojsije napisa ovaj zakon, i dade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji nošahu kovèeg zaveta Gospodnjeg, i svim starešinama Izrailjevim.
10. I zapovedi im Mojsije govoreæi: Svake sedme godine, u odredjeno vreme godine oprosne, na praznik senica,
11. Kad dodje sav Izrailj i stane pred Gospoda Boga svog na mestu koje izabere, èitaj ovaj zakon pred svim Izrailjem da èuju,
12. Sabravši narod, ljude i žene, decu i došljake, koji budu u mestima tvojim, da èuju i uèe da se boje Gospoda Boga vašeg, i drže i tvore sve reèi ovog zakona;
13. I sinovi njihovi, koji još ne znaju, neka èuju i uèe bojati se Gospoda Boga vašeg, dokle ste god živi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite.
14. A Gospod reèe Mojsiju: Evo, približi se vreme da umreš. Dozovi Isusa i stanite obojica u šatoru od sastanka, da mu dam zapovesti. I otide Mojsije i Isus, i stadoše u šatoru od sastanka.
15. I javi se Gospod u šatoru u stupu od oblaka, i stajaše stup od oblaka nad vratima od šatora.
16. I reèe Gospod Mojsiju: Evo, ti æeš poèinuti s ocima svojim; a narod ovaj ustavši èiniæe preljubu za tudjim bogovima one zemlje u koju ide, i ostaviæe me i pokvariæe zavet moj, koji uèinih s njima.
17. I onda æe se raspaliti moj gnev na njih, i ostaviæu ih, i sakriæu lice svoje od njih; oni æe se proždreti, i snaæi æe ih zla mnoga i nevolje; i onda æe reæi: Da me ne snadjoše ova zla zato što Bog moj nije posred mene?
18. A ja æu onda sasvim sakriti lice svoje za sva zla koja uèiniše obrativši se k drugim bogovima.
19. Zato sad napišite sebi ovu pesmu, i nauèi je sinove Izrailjeve; metni im je u usta da mi ta pesma bude svedok na sinove izrailjeve.
20. Jer æu ga odvesti u zemlju za koju sam se zakleo ocima njegovim, u kojoj teèe mleko i med; onde æe jesti i nasitiæe se i ugojiæe se, pa æe se onda obratiti k drugim bogovima i njima æe služiti, a za mene neæe mariti, i pokvariæe zavet moj.
21. A kad ga snadju zla mnoga i nevolje, onda æe ta pesma svedoèiti na njih; jer se neæe zaboraviti niti æe je nestati iz usta semena njihovog. Jer znam misli njihove i šta æe još danas èiniti, pre nego ih uvedem u zemlju za koju sam se zakleo.
22. I napisa Mojsije tu pesmu onaj dan, i nauèi sinove Izrailjeve.
23. I Gospod dade zapovesti Isusu Navinom govoreæi: Budi slobodan i hrabar, jer æeš ti uvesti sinove Izrailjeve u zemlju za koju sam im se zakleo i ja æu biti s tobom.
24. I kad napisa reèi ovog zakona u knjigu, sve do kraja,
25. Zapovedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovèeg zaveta Gospodnjeg, govoreæi:
26. Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovèega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas.
27. Jer znam nepokornost tvoju i tvrdi vrat tvoj. Eto, dokle sam još živ s vama, do danas, bejaste nepokorni Gospodu; a kamoli kad ja umrem?
28. Skupite meni sve starešine od plemena svojih i upravitelje svoje da im kažem da èuju ove reèi, i da im zasvedoèim nebom i zemljom.
29. Jer znam da æete se po smrti mojoj pokvariti, i zaæi s puta koji vam zapovedih; i zato æe vas zadesiti ovo zlo najposle, kad stanete èiniti što je zlo pred Gospodom gneveæi Ga delom ruku svojih.
30. I izgovori Mojsije da èuje sav zbor Izrailjev reèi ove pesme do kraja.
←  Deuteronomy (31/34)  →