←  Deuteronomy (25/34)  →
1. Kad je raspra medju ljudima pa dodju na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude.
2. I ako krivi zaslužuje boj, tada sudija neka zapovedi da ga povale i biju pred njim, na broj prema krivici njegovoj.
3. Do èetrdeset udaraca neka zapovedi da mu udare, ne više, da se ne bi poništio brat tvoj u tvojim oèima, kad bi mu se udarilo više udaraca.
4. Nemoj zavezati usta volu kad vrše.
5. Kad braæa žive zajedno pa umre jedan od njih bez dece, onda žena umrloga da se ne uda iz kuæe za drugog; brat njegov neka otide k njoj i uzme je za ženu i uèini joj dužnost deversku.
6. I prvi sin kog ona rodi neka se nazove imenom brata njegovog umrlog, da ne pogine ime njegovo u Izrailju.
7. Ako li onaj èovek ne bi hteo uzeti snahe svoje, onda snaha njegova neka dodje na vrata pred starešine, i kaže: Neæe dever moj da podigne bratu svom seme u Izrailju, neæe da mi uèini dužnosti deverske.
8. Tada neka ga dozovu starešine mesta onog i razgovore se s njim; pa ako se on upre i kaže: Neæu da je uzmem;
9. Onda neka pristupi k njemu snaha njegova pred starešinama, i neka mu izuje obuæu s noge njegove i pljune mu u lice, i progovorivši neka kaže: Tako valja da bude èoveku koji neæe da zida kuæe brata svog.
10. I on neka se zove u Izrailju: Dom bosoga.
11. Ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim, pa bi došla žena jednog da otme muža svog iz ruke drugog koji ga bije, i pruživši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice.
12. Odseci joj ruku; neka ne žali oko tvoje.
13. Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku meru, veliku i malu.
14. Nemoj imati u kuæi svojoj dvojaku efu, veliku i malu.
15. Mera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produžili dani tvoji u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.
16. Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god èini tako, ko god èini krivo.
17. Opominji se šta ti je uèinio Amalik kad idjoste na putu kad idjaste iz Misira,
18. Kako te doèeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji idjahu za tobom, kad si bio sustao i iznemogao, i ne boja se Boga.
19. Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri od svih neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi.
←  Deuteronomy (25/34)  →