←  Deuteronomy (23/34)  →
1. U sabor Gospodnji da ne ulazi ni utuèen ni uškopljen.
2. U sabor Gospodnji da ne ulazi kopile, ni deseto koleno njegovo da ne ulazi u sabor Gospodnji.
3. Ni Amonac ni Moavac da ne ulazi u sabor Gospodnji, ni deseto koleno njihovo, da ne ulazi u sabor Gospodnji doveka.
4. Zato što ne izidjoše pred vas s hlebom i vodom na putu kad ste išli iz Misira, i što najmiše za novce na vas Valama, sina Veorovog iz Fetore u Mesopotamiji da te prokune,
5. Premda ne hte Gospod Bog tvoj slušati Valama, nego ti Gospod Bog tvoj obrati prokletstvo u blagoslov, jer te milova Gospod Bog tvoj.
6. Ne traži mir njihov ni dobro njihovo nikada za svog veka.
7. Nemoj se gaditi na Idumejca, jer ti je brat; nemoj se gaditi na Misirca, jer si bio došljak u zemlji njegovoj.
8. Sinovi koji se rode od njih u treæem koljenu neka dolaze u sabor Gospodnji.
9. Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, tada se èuvaj od svake zle stvari.
10. Ako se ko medju vama oskvrni od èega što mu se noæu dogodi, neka izidje iz logora i ne ulazi u logor.
11. A pred veèe neka se opere vodom, pa kad sunce zadje neka udje u logor.
12. I imaj mesto iza logora gde æeš izlaziti napolje.
13. I imaj lopaticu u opravi svojoj, pa kad izidješ napolje, zakopaj njom, a kad podješ natrag, zagrni neèist svoju.
14. Jer Gospod Bog tvoj ide usred logora tvog da te izbavi i da ti preda neprijatelje tvoje; zato neka je logor tvoj svet, da ne vidi u tebe nikakve neèistote, da se ne bi odvratio od tebe.
15. Nemoj izdati slugu gospodaru njegovom, koji uteèe k tebi od gospodara svog;
16. Nego neka ostane kod tebe, usred tebe u mestu koje izabere u kome gradu tvom, gde mu bude drago; nemoj ga cveliti.
17. Da ne bude kurve izmedju kæeri Izrailjevih, ni adžuvana izmedju sinova Izrailjevih.
18. Ne nosi u dom Gospoda Boga svog ni po kakvom zavetu plate kurvine ni cene od psa, jer je oboje gad pred Gospodom Bogom tvojim.
19. Ne daj na dobit bratu svom ni novaca ni hrane niti išta što se daje na dobit.
20. Strancu podaj na dobit, ali bratu svom nemoj davati na dobit, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svemu što se prihvatiš rukom svojom u zemlji u koju ideš da je naslediš.
21. Kad uèiniš zavet Gospodu Bogu svom, ne oklevaj ispuniti ga, jer æe ga tražiti od tebe Gospod Bog tvoj, i biæe na tebi greh.
22. Ako li se ne zavetuješ, neæe biti na tebi greha.
23. Šta ti izidje iz usta, ono drži i uèini, kao što zavetuješ Gospodu Bogu svom dragovoljno, što iskažeš ustima svojim.
24. Kad udješ u vinograd bližnjeg svog, možeš jesti groždja po volji dok se ne nasitiš; ali ga ne meæi u sud svoj.
25. Kad udješ u usev bližnjeg svog možeš trgati klasje rukom svojom; ali da ne zažnješ srpom u usev bližnjeg svog.
←  Deuteronomy (23/34)  →