←  Deuteronomy (20/34)  →
1. Kad odeš na vojsku na neprijatelja svog i vidiš konje i kola i narod veæi od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je s tobom Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske.
2. I kad podjete da se pobijete, neka pristupi sveštenik i progovori narodu,
3. I neka im kaže: Slušaj Izrailju! Vi polazite danas u boj na neprijatelje svoje, neka ne trne srce vaše, ne bojte se i ne plašite se, niti se prepadajte od njih.
4. Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biæe se za vas s neprijateljima vašim da vas saèuva.
5. Potom i vojvode neka progovore narodu, i kažu: Ko je sagradio novu kuæu a nije poèeo sedeti u njoj? Neka ide nek se vrati kuæi svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi poèeo sedeti u njoj.
6. I ko je posadio vinograd a još ga nije brao? Neka ide, nek se vrati kuæi svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi ga brao.
7. I ko je isprosio devojku a još je nije odveo? Neka ide, nek se vrati kuæi svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi je odveo.
8. Još i ovo neka kažu vojvode narodu: Ko je strašljiv i trne mu srce? Neka ide, nek se vrati kuæi svojoj, da ne bi trnulo srce braæi njegovoj kao njemu.
9. I kad vojvode izgovore narodu, onda neka nameste glavare od èeta pred narod.
10. Kad dodješ pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom.
11. Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav narod koji se nadje u njemu neka ti plaæa danak i bude ti pokoran.
12. Ako li ne uèini mira s tobom nego se stane biti s tobom tada ga bij.
13. I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu maèem.
14. A žene i decu i stoku i šta god bude u gradu, sav plen u njemu, otmi, i jedi plen od neprijatelja svojih, koji ti da Gospod Bog tvoj.
15. Tako èini sa svim gradovima, koji su daleko od tebe i nisu od gradova ovih naroda.
16. A u gradovima ovih naroda, koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, ne ostavi u životu nijednu dušu živu.
17. Nego ih zatri sasvim, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.
18. Da vas ne nauèe èiniti gadna dela koja èiniše bogovima svojim, i da ne zgrešite Gospodu Bogu svom.
19. Kad opkoliš kakav grad i budeš dugo pod njim bijuæi ga da bi ga uzeo, ne kvari drveta njegova sekirom; jer možeš s njih jesti, zato ih ne seci; jer drvo poljsko je li èovek da udje u grad ispred tebe?
20. Nego drveta koja znaš da im se rod ne jede, njih obaljuj i seci i gradi zaklon od grada koji se bije s tobom, dokle ne padne.
←  Deuteronomy (20/34)  →