←  Deuteronomy (19/34)  →
1. Kad Gospod Bog tvoj potre narode kojih zemlju daje tebi Gospod Bog tvoj, i kad ih naslediš i nastaniš se po gradovima njihovim i po kuæama njihovim,
2. Odvoj tri grada usred zemlje svoje koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš,
3. Naèini put, i razdeli na troje krajeve zemlje svoje koju ti da Gospod Bog tvoj u nasledstvo, pa neka beži onamo svaki krvnik.
4. A ovako neka bude s krvnikom koji uteèe onamo, da bi ostao živ: ko ubije bližnjeg svog nehotice, ne mrzevši pre na nj,
5. Kao kad bi ko otišao s bližnjim svojim u šumu da seèe drva, pa bi zamahnuo sekirom u ruci svojoj da poseèe drvo, a ona bi spala s držalice i pogodila bi bližnjeg njegova tako da umre on neka uteèe u koji od tih gradova da ostane živ,
6. Da ne bi osvetnik poterao krvnika dok mu je srce raspaljeno i da ga ne bi stigao na dalekom putu i ubio ga, premda nije zaslužio smrt, jer nije pre mrzeo na nj.
7. Zato ti zapovedam i velim: tri grada odvoj.
8. A kad raširi Gospod Bog tvoj medje tvoje kao što se zakleo ocima tvojim, i da ti svu zemlju koju je rekao dati ocima tvojim,
9. Ako uzdržiš i ustvoriš sve ove zapovesti, koje ti ja danas zapovedam, da ljubiš Gospoda Boga svog i hodiš putevima Njegovim svagda, onda dodaj još tri grada osim ona tri,
10. Da se ne proliva krv prava u zemlji tvojoj, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, i da ne bude na tebi krv.
11. Ali ako ko mrzi na bližnjeg svog i vreba ga, i skoèi na nj, i udari ga tako da umre, a on uteèe u koji od tih gradova,
12. Onda starešine mesta njegova neka pošalju i uzmu ga odande, i predadu ga u ruke osvetniku da se pogubi.
13. Neka ga ne žali oko tvoje nego skini krv pravu s Izrailja, da bi ti dobro bilo.
14. Ne pomièi medje bližnjeg svog koju postave stari u nasledstvu tvom koje dobiješ u zemlji koju ti Gospod Bog tvoj daje da je naslediš.
15. Neka ne ustaje jedan svedok na èoveka ni za kako zlo i ni za kakav greh izmedju svih greha koji se èine, nego na reèima dva ili tri svedoka da ostaje stvar.
16. Ako bi ustao lažan svedok na koga da svedoèi na njega da se odmeæe Boga,
17. Onda neka stanu ta dva èoveka, koji imaju tu raspru, pred Gospoda, pred sveštenike i pred sudije koje budu u to vreme;
18. I neka dobro ispitaju sudije, ako svedok onaj bude lažan svedok i lažno svedoèi na brata svog,
19. Uèinite mu onako kako je on mislio uèiniti bratu svom i izvadi zlo iz sebe,
20. Da se ostali èuvši to boje, i unapred više ne èine tako zlo usred tebe.
21. Neka ne žali oko tvoje: život za život, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu.
←  Deuteronomy (19/34)  →