←  Deuteronomy (15/34)  →
1. Svake sedme godine opraštaj.
2. A opraštanje da biva ovako: kome je ko dužan šta, neka oprosti šta bi mogao tražiti od bližnjeg svog; neka ne traži od bližnjeg svog i od brata svog, jer je opraštanje Gospodnje oglašeno.
3. Od tudjina traži, ali šta bi imao u brata svog, ono neka mu oprosti ruka tvoja,
4. Da ne bi bilo siromaha medju vama, jer æe te obilno blagosloviti Gospod u zemlji koju ti Gospod Bog tvoj da u nasledstvo da je tvoja.
5. Samo ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog gledajuæi da èiniš sve ove zapovesti, koje ti ja zapovedam danas,
6. Blagosloviæe te Gospod Bog tvoj, kao što ti je kazao, te æeš davati u zajam mnogim narodima, a ni od koga neæeš uzimati u zajam, i vladaæeš mnogim narodima, a oni tobom neæe vladati.
7. Ako bude u tebe koji siromah izmedju braæe tvoje u kome mestu tvom, u zemlji tvojoj, koju ti daje Gospod Bog tvoj, nemoj da ti se stvrdne srce tvoje i da stisneš ruku svoju bratu svom siromahu.
8. Nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko mu god treba u potrebi njegovoj.
9. Èuvaj se da ne bude kakvo nevaljalstvo u srcu tvom, pa da kažeš: Blizu je sedma godina, godina oprosna; i da oko tvoje ne bude zlo prema bratu tvom siromahu, pa da mu ne daš, a on zato da vapije ka Gospodu na te, i bude ti greh.
10. Podaj mu, i neka ne žali srce tvoje kad mu daš; jer æe za tu stvar blagosloviti tebe Gospod Bog tvoj u svakom poslu tvom i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom.
11. Jer neæe biti bez siromaha u zemlji; zato ti zapovedam i kažem: otvaraj ruku svoju bratu svom, nevoljniku i siromahu svom u zemlji svojoj.
12. Ako ti se proda brat tvoj Jevrejin ili Jevrejka, neka ti služi šest godina, a sedme godine otpusti ga od sebe slobodnog.
13. A kad ga otpustiš od sebe slobodnog, nemoj ga otpustiti praznog.
14. Daruj ga èim izmedju stoke svoje i s gumna svog i iz kace svoje; podaj mu èim te je blagoslovio Gospod Bog tvoj.
15. I opominji se da si bio rob u zemlji misirskoj i da te je izbavio Gospod Bog tvoj; zato ti ja zapovedam ovo danas.
16. Ako li ti kaže: Neæu da idem od tebe, zato što te ljubi i dom tvoj, jer mu je dobro kod tebe,
17. Tada uzmi šilo i probuši mu uho na vratima, i biæe ti sluga doveka; i sluškinji svojoj uèini tako.
18. Nemoj da ti bude teško kad ga otpuštaš od sebe slobodna, jer je dvojinom onoliko koliko najamnik zaslužio u tebe za šest godina, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svemu što radiš.
19. Sve prvence u stoci svojoj krupnoj i sitnoj što bude muško, posveti Gospodu Bogu svom; ne radi na prvencu od krave svoje, i ne striži prvenca od ovaca svojih.
20. Pred Gospodom Bogom svojim jedi ih ti i porodica tvoja svake godine na mestu koje izabere Gospod.
21. Ako li na njemu bude mana, ako bude hromo ili slepo, ili koja god zla mana bude na njemu, ne kolji ga Gospodu Bogu svom.
22. U svom mestu pojedi ga; i èist i neèist neka jede kao srnu i jelena.
23. Samo krv od njega ne jedi; prolij je na zemlju kao vodu.
←  Deuteronomy (15/34)  →