←  Deuteronomy (11/34)  →

---

1.

Ljubi, dakle, Gospoda Boga svog, i izvršuj jednako šta je zapovedio da izvršuješ, i uredbe Njegove, i zakone Njegove i zapovesti Njegove.

2.

I poznajte danas šta vaši sinovi ne znaju niti videše, karanje Gospoda Boga svog, velièanstvo Njegovo, krepku ruku Njegovu i mišicu Njegovu podignutu,

3.

I znake Njegove i dela Njegova, šta uèini usred Misira na Faraonu, caru misirskom i na svoj zemlji njegovoj,

4.

I šta uèini vojsci misirskoj, konjima i kolima njihovim, kako uèini, te ih voda crvenog mora potopi kad vas terahu, i zatre ih Gospod do današnjeg dana,

5.

I šta vama uèini u pustinji dokle ne dodjoste do ovog mesta,

6.

I šta uèini Datanu i Avironu, sinovima Elijava sina Ruvimovog, kako zemlja otvori usta svoja i proždre njih i porodice njihove i šatore njihove i sve blago njihovo što imahu, usred Izrailja.

7.

Jer vaše oèi videše sva dela Gospodnja velika, koja uèini.

8.

Zato držite sve zapovesti, koje vam ja danas zapovedam, da biste se ukrepili i nasledili zemlju, u koju idete da je nasledite;

9.

I da bi vam se produžili dani u zemlji, za koju se zakle ocima vašim da æe je dati njima i semenu njihovom, zemlju, u kojoj teèe mleko i med.

10.

Jer zemlja u koju ideš da je naslediš nije kao zemlja misirska iz koje ste izišli, gde si sejao svoje seme i zalivao na svojim nogama kao vrt od zelja;

11.

Nego je zemlja u koju idete da je nasledite zemlja u kojoj su brda i doline, i natapa je dažd nebeski;

12.

Zemlja kojom se stara Gospod Bog tvoj i na koju su jednako obraæene oèi Gospoda Boga tvog od poèetka godine do kraja.

13.

Zato ako dobro uzaslušate zapovesti, koje vam ja zapovedam danas, ljubeæi Gospoda Boga svog i služeæi mu svim srcem svojim i svom dušom svojom,

14.

Tada æu davati dažd zemlji vašoj na vreme, i rani i pozni i sabiraæeš žito svoje i vino svoje i ulje svoje;

15.

I za stoku æu tvoju dati travu u polju tvom; i ješæeš i biæeš sit.

16.

Èuvajte se da se ne prevari srce vaše da se odmetne i služite tudjim bogovima i poklanjate im se;

17.

Da se ne bi razgnevio Gospod na vas i zatvorio nebo da ne bude dažda, i zemlja da ne da roda svog, te biste brzo izginuli u dobroj zemlji koju vam Gospod daje.

18.

Nego složite ove reèi moje u srce svoje i dušu svoju, i vežite ih za znak sebi na ruku, i neka vam budu kao poèeonik medju oèima vašim.

19.

I uèite sinove svoje govoreæi o njima kad sediš u kuæi svojoj i kad ideš putem, i kad ležeš i kad ustaješ.

20.

I napiši ih na dovratnicima doma svog i na vratima svojim,

21.

Da bi se umnožili dani vaši i dani sinova vaših po zemlji, za koju se zakleo Gospod ocima vašim da æe im je dati, kao dani nebu nad zemljom.

22.

Jer ako dobro uzdržite sve ove zapovesti koje vam ja zapovedam da tvorite ljubeæi Gospoda Boga svog, i hodeæi svim putevima Njegovim i Njega se držeæi,

23.

Tada æe oterati Gospod sve ove narode ispred vas, i naslediæete narode veæe i jaèe nego što ste sami.

24.

Svako mesto na koje stupi stopalo noge vaše, vaše æe biti; od pustinje do Livana, i od reke, reke Efrata, do mora zapadnog biæe medja vaša.

25.

Neæe se niko održati pred vama; strah i trepet vaš pustiæe Gospod Bog vaš na svu zemlju na koju stupite, kao što vam kaza.

26.

Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo:

27.

Blagoslov, ako uzaslušate zapovesti Gospoda Boga svog, koje vam ja danas zapovedam;

28.

A prokletstvo, ako ne uzaslušate zapovesti Gospoda Boga svog nego sidjete s puta, koji vam ja danas zapovedam, te podjete za drugim bogovima, kojih ne poznajete.

29.

I kad te uvede Gospod Bog tvoj u zemlju u koju ideš da je naslediš, tada izreci blagoslov onaj na gori Garizinu, a prokletstvo na gori Evalu.

30.

One su s one strane Jordana, iduæi k zapadu, u zemlji Hananeja koji žive u ravni prema Galgalu kod ravnice moreške.

31.

Jer æete preæi preko Jordana da udjete u zemlju koju vam daje Gospod Bog vaš da je nasledite, i naslediæete je i nastavaæete u njoj.

32.

Gledajte, dakle, da tvorite sve ove uredbe i zakone koje ja danas iznosim pred vas.

---

←  Deuteronomy (11/34)  →