←  Deuteronomy (10/34)  →
1. U to vreme reèe mi Gospod: Isteši dve poèe od kamena kao što behu prve, i izidji k meni na goru, i naèini kovèeg od drveta.
2. I napisaæu na tim ploèama reèi koje su bile na prvim ploèama što si ih razbio, pa æeš ih metnuti u kovèeg.
3. Tako naèinih kovèeg od drveta sitima, i istesah dve ploèe od kamena, kao što behu prve, i izidjoh na goru s dvema ploèama u rukama.
4. I napisa na tim ploèama šta beše prvo napisao, deset reèi, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod.
5. I vrativši se sidjoh s gore, i metnuh ploèe u kovèeg koji naèinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.
6. A sinovi Izrailjevi podjoše od Virota, sinova Jakanovih u Moseru. Onde umre Aron i onde bi pogreben; a Eleazar, sin njegov posta sveštenik na njegovo mesto.
7. Odande otidoše u Gadgad, a od Gadgada u Jotvatu, zemlju gde ima mnogo potoka.
8. U to vreme odvoji Gospod pleme Levijevo da nose kovèeg zaveta Gospodnjeg, da stoje pred Gospodom i služe mu i da blagosiljaju u ime Njegovo do današnjeg dana.
9. Zato nema pleme Levijevo deo ni nasledstvo s braæom svojom; Gospod je nasledstvo njegovo, kao što mu Gospod Bog tvoj kaza.
10. A ja stajah na gori kao pre, èetrdeset dana i èetrdeset noæi; i usliši me Gospod i tada, i ne hte te Gospod zatrti,
11. Nego mi reèe Gospod: Ustani i idi pred narodom ovim da udju u zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da æu im je dati da je naslede.
12. Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje,
13. Držeæi zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?
14. Gle, Gospoda je Boga tvog nebo, i nebo nad nebesima, zemlja, i sve što je na njoj.
15. Ali samo tvoji oci omileše Gospodu, i izabra seme njihovo nakon njih, vas izmedju svih naroda, kao što se vidi danas.
16. Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati.
17. Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona;
18. Daje pravicu siroti i udovici; i ljubi došljaka dajuæi mu hleb i odelo.
19. Ljubite dakle došljaka, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj.
20. Boj se Gospoda Boga svog, Njemu služi i Njega se drži, i Njegovim se imenom kuni.
21. On je hvala tvoja i On je Bog tvoj, koji tebe radi uèini velike i strašne stvari, koje videše oèi tvoje.
22. Sedamdeset duša beše otaca tvojih kad sidjoše u Misir; a sada uèini ti Gospod Bog tvoj te vas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
←  Deuteronomy (10/34)  →