← Daniel (5/12) → |
1. | Car Valtasar uèini veliku gozbu hiljadi knezova svojih, i pijaše vino pred hiljadom njih. |
2. | Napiv se vina Valtasar zapovedi da se donesu sudovi zlatni i srebrni, koje beše odneo Navuhodonosor otac mu iz crkve jerusalimske, da iz njih piju car i knezovi mu i žene njegove i inoèe njegove. |
3. | I donesoše zlatne sudove koje behu odneli iz crkve doma Gospodnjeg u Jerusalimu, i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, žene njegove i inoèe njegove. |
4. | Pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i bronzane i drvene i kamene. |
5. | U taj èas izidjoše prsti ruke èoveèije i pisahu prema sveænjaku po okreèenom zidu od carskog dvora, i car vide ruku koja pisaše. |
6. | Tada se promeni lice caru, i misli ga njegove uznemiriše i pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo. |
7. | Povika car glasno, te dovedoše zvezdare, Haldeje i gatare; i progovori car i reèe mudracima vavilonskim: Ko proèita ovo pismo i kaže mi šta znaèi, onaj æe se obuæi u skerlet, i nosiæe zlatnu verižicu o vratu, i biæe treæi gospodar u carstvu. |
8. | Tada pristupiše svi mudraci carevi; ali ne mogoše proèitati pisma niti kazati caru šta znaèi. |
9. | Tada se car Valtasar vrlo uznemiri, i lice mu se sasvim izmeni; i knezovi se njegovi prepadoše. |
10. | Dodje carica radi toga što se dogodi caru i knezovima njegovim u kuæu gde beše gozba, i progovori carica i reèe: Care, da si živ doveka! Da te ne uznemiruju misli tvoje, i da ti se lice ne menja. |
11. | Ima èovek u tvom carstvu, u kome je duh svetih bogova; i u vreme oca tvog nadje se u njega videlo i razum i mudrost, kakva je u bogova, i car Navuhodonosor, otac tvoj, care, postavi ga glavarem vraèarima, zvezdarima, Haldejima i gatarima; |
12. | Jer velik duh i znanje i razum za kazivanje snova i pogadjanje zagonetki i razmršivanje zamršenih stvari nadje se u Danila, kome car nade ime Valtasar; neka sada dozovu Danila, i on æe kazati šta znaèi. |
13. | Tada Danilo bi doveden pred cara. Car progovori Danilu i reèe: Jesi li ti Danilo izmedju roblja Judina, koje dovede iz judejske car otac moj? |
14. | Èuh za tebe da je duh svetih bogova u tebi, i videlo i razum i mudrost velika da se nadje u tebe. |
15. | A sada su dovedeni preda me mudraci, zvezdari, da proèitaju pismo i kažu mi šta znaèi; ali ne mogu da kažu šta to znaèi. |
16. | A za tebe ja èuh da možeš protumaèiti i zamršene stvari razmrsiti. Ako, dakle, možeš proèitati ovo pismo i kazati mi šta znaèi, obuæi æeš se u skerlet, i zlatnu verižicu nosiæeš o vratu, i biæeš treæi gospodar u carstvu. |
17. | Tada odgovori Danilo i reèe pred carem: Darovi tvoji neka tebi, i podaj drugom poklone svoje; a pismo æu ja proèitati caru i kazati šta znaèi. |
18. | Care, Bog Višnji dade carstvo velièinu i slavu i èast Navuhodonosoru, ocu tvom. |
19. | I od velièine koju mu dade svi narodi, plemena i jezici drhtahu pred njim i bojahu ga se; ubijaše koga hoæaše, i ostavljaše u životu koga hoæaše, uzvišavaše koga hoæaše, i ponižavaše koga hoæaše. |
20. | Ali kada mu se podiže srce i duh mu se posili u oholosti, bi smetnut s carskog prestola svog, i uzeše mu slavu. |
21. | I bi prognan izmedju ljudi i srce mu posta kao u zveri, i stan mu beše s divljim magarcima, hraniše ga travom kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo, dokle pozna da Bog Višnji vlada carstvom ljudskim, i koga hoæe postavlja nad njim. |
22. | A ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srca svog premda si znao sve ovo. |
23. | Nego si se podigao na Gospoda nebeskog, i sudove doma Njegovog donesoše preda te, i piste iz njih vino ti i knezovi tvoji, žene tvoje i inoèe tvoje, i ti hvali bogove srebrne i zlatne, bronzane, gvozdene, drvene i kamene, koji ne vide niti èuju, niti razumeju, a ne slavi Boga, u èijoj je ruci duša tvoja i svi putevi tvoji. |
24. | Zato od Njega bi poslana ruka i ovo pismo bi napisano. |
25. | A ovo je pismo napisano: MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN. |
26. | A ovo znaèe te reèi: MENE, brojao je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojao. |
27. | TEKEL, izmeren si na merila, i našao si se lak. |
28. | FERES, razdeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijanima. |
29. | Tada zapovedi Valtasar, te obukoše Danila u skerlet, i metnuše mu zlatnu verižicu oko vrata, i proglasiše za nj da je treæi gospodar u carstvu. |
30. | Istu noæ bi ubijen Valtasar, car haldejski. |
31. | A Darije Midijanin preuze carstvo, i beše mu oko šezdeset i dve godine. |
← Daniel (5/12) → |