←  Daniel (3/12)  →
1. Car Navuhodonosor naèini zlatan lik, kome visina beše šezdeset lakata, a širina šest lakata; i namesti ga u polju Duri u zemlji vavilonskoj.
2. I posla car Navuhodonosor da saberu knezove, upravitelje i vojvode, starešine, riznièare, sudije, nastojnike i sve vlastelje zemaljske, da dodju da se osveti lik što ga postavi car Navuhodonosor.
3. Tada se skupiše knezovi, upravitelji i vojvode, starešine, riznièari, sudije, nastojnici, i svi vlastelji zemaljski, da se osveti lik šta ga postavi car Navuhodonosor; i stadoše pred likom što ga postavi Navuhodonosor.
4. A glasnik povika glasno: Narodi, plemena i jezici, vama se govori.
5. Kad èujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnom liku, koji postavi car Navuhodonosor.
6. A ko ne bi pao i poklonio se, onaj èas biæe baèen u peæ ognjenu užarenu.
7. Zato svi narodi kako èuše rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i svakojake svirke, popadaše svi narodi, plemena i jezici, i pokloniše se zlatnom liku koji postavi car Navuhodonosor.
8. A neki Haldeji taj èas dodjoše i tužiše Jevreje,
9. I progovoriše i rekoše caru Navuhodonosoru: Care, da si živ do veka!
10. Ti si, care, zapovedio, svaki ko èuje rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne i pokloni se zlatnom liku;
11. A ko ne bi pao i poklonio se, da se baci u peæ ognjenu užarenu.
12. A imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne poštuju tvoje bogove, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio.
13. Tada Navuhodonosor u gnevu i ljutini zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoše te ljude pred cara.
14. Navuhodonosor progovori i reèe im: Je li istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih?
15. Jeste li dakle gotovi, kad èujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku koji naèinih? Ako li se ne poklonite, onaj èas biæete baèeni u peæ ognjenu užarenu; a koji je bog što æe vas izbaviti iz mojih ruku?
16. Odgovoriše Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoše caru Navuhodonosoru: Nije nam potrebno da ti odgovorimo na to.
17. Evo, Bog naš, kome mi služimo, može nas izbaviti iz peæi ognjene užarene; i izbaviæe nas iz tvojih ruku care.
18. A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim neæemo služiti niti æemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio.
19. Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajuæi zapovedi da se užari peæ sedam puta veæma nego šta beše obièaj.
20. I zapovedi najjaèim ljudima što behu u vojsci njegovoj da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u peæ ognjenu užarenu.
21. Tada svezaše one ljude u plaštima njihovim i u obuæi i pod kapama i u svemu odelu njihovom, i baciše ih u peæ ognjenu užarenu.
22. Kako zapovest careva beše hitna i peæ vrlo užarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga.
23. A ta tri èoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peæi ognjene užarene.
24. Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reèe svojim dvoranima: Ne bacismo li tri èoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care.
25. Odgovori i reèe: Eno, vidim èetiri èoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i èetvrti kao da je Sin Božji.
26. Tada pristupi Navuhodonosor na vrata ognjenoj peæi užarenoj, i progovori i reèe: Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Višnjeg, izidjite i hodite. Tada Sedrah, Misah i Avdenago izidjoše isred ognja.
27. I sabraše se knezovi i upravitelji i vojvode i veænici carevi, i videše te ljude gde im telu oganj ništa ne može, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plašti šta promeniše, niti zadah od ognja prionu za njih.
28. Progovori Navuhodonosor i reèe: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla andjela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.
29. Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog, da se iseèe i kuæa da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti.
30. Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji vavilonskoj.
←  Daniel (3/12)  →