←  Daniel (10/12)  →
1. Treæe godine Kira, cara persijskog, objavi se reè Danilu, koji se zvaše Valtasar; i reè beše istinita i o velikim stvarima; i razabra reè i razume utvaru.
2. U to vreme ja Danilo bejah u žalosti tri nedelje dana.
3. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne udje u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedelje dana.
4. A dvadeset èetvrtog dana prvog meseca bejah na bregu velike reke Hidekela.
5. I podigoh oèi svoje i videh, a to jedan èovek obuèen u platno, i pojas beše oko njega od èistog zlata iz Ufaza;
6. A telo mu beše kao hrisolit, i lice mu kao munja, a oèi mu kao luèevi zapaljeni, a ruke i noge kao bronza ugladjena, a glas od reèi njegovih kao glas mnogog ljudstva.
7. I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što behu sa mnom ne videše je, ali ih popade strah velik, te pobegoše i sakriše se.
8. I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.
9. I èuh glas od reèi njegovih, i kad èuh glas od reèi njegovih, izvan sebe padoh nièice licem na zemlju.
10. I gle, ruka me se dotaèe i podiže me na kolena moja i na dlanove moje.
11. I reèe mi: Danilo, mili èoveèe! Slušaj reèi koje æu ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi reèe tu reè, ustah drhæuæi.
12. I reèe mi: Ne boj se, Danilo, jer prvog dana kad si upravio srce svoje da razumevaš i da muèiš sebe pred Bogom svojim, uslišene biše reèi tvoje, i ja dodjoh tvojih reèi radi.
13. Ali knez carstva persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih knezova dodje mi u pomoæ; tako ja ostah onde kod careva persijskih.
14. I dodjoh da ti kažem šta æe biti tvom narodu posle; jer æe još biti utvara za te dane.
15. I kad mi govoraše tako, oborih oèi svoje na zemlju i zanemeh.
16. I gle, kao èovek dotaèe se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.
17. A kako može sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog èasa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
18. Tada onaj što beše kao èovek opet me se dotaèe i ohrabri me.
19. I reèe: Ne boj se, mili èoveèe; mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri se. I dokle mi govoraše, ohrabrih se i rekoh: Neka govori gospodar moj, jer si me ohrabrio.
20. A on reèe: Znaš li zašto sam došao k tebi? A sada æu se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom æu otiæi, i gle, doæi æe knez grèki.
21. Ali æu ti kazati šta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junaèki radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg.
←  Daniel (10/12)  →