←  Acts (9/28)  →
1. A Savle još dišuæi pretnjom i smræu na uèenike Gospodnje pristupi k poglavaru sveštenièkom,
2. I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nadje od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.
3. A kad beše na putu i dodje blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,
4. I padnuvši na zemlju èu glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
5. A on reèe: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reèe: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praæati se.
6. A on drhæuæi od straha reèe: Gospode! Šta hoæeš da èinim? I Gospod mu reèe: Ustani i udji u grad, pa æe ti se kazati šta ti treba èiniti.
7. A ljudi koji idjahu s njim stajahu i èudjahu se, jer èujahu glas a ne vidjahu nikoga.
8. A Savle usta od zemlje, i otvorenim oèima svojim nikoga ne vidjaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.
9. I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.
10. A u Damasku beše jedan uèenik, po imenu Ananija, i reèe mu Gospod u utvari: Ananija! A on reèe: Evo me, Gospode!
11. A Gospod mu reèe: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,
12. I vide u utvari èoveka, po imenu Ananiju, gde udje i metnu ruku na nj da progleda.
13. A Ananija odgovori: Gospode! Ja èuh od mnogih za tog èoveka kolika zla poèini svetima Tvojim u Jerusalimu;
14. I ovde ima vlast od glavara sveštenièkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.
15. A Gospod mu reèe: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.
16. A ja æu mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.
17. I podje Ananija, i udje u kuæu, i metnuvši ruke na nj reèe: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.
18. I odmah otpade od oèiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.
19. I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s uèenicima koji behu u Damasku.
20. I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.
21. A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dodje da ih povezane vodi glavarima sveštenièkim.
22. A Savle se veæma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujuæi da je ovo Hristos.
23. A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.
24. Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni èuvahu vrata dan i noæ da bi ga ubili;
25. A uèenici ga uzeše noæu i spustiše preko zida u kotarici.
26. A kad dodje Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz uèenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je uèenik.
27. A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.
28. I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.
29. I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.
30. A kad razumeše braæa, svedoše ga u Æesariju, i otpustiše ga u Tars.
31. A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hodjahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.
32. I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dodje i k svetima koji življahu u Lidi.
33. I nadje tamo jednog èoveka po imenu Eneju, koji veæ osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.
34. I reèe mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.
35. I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.
36. A u Jopi beše jedna uèenica po imenu Tavita, koje znaèi srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što èinjaše.
37. I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.
38. A buduæi da je Lida blizu Jope, onda uèenici èuvši da je Petar u njoj poslaše dva èoveka moleæi ga da ne požali truda doæi do njih.
39. A Petar ustavši otide s njima, i kad dodje, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plaèuæi i pokazujuæi suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.
40. A Petar izgnavši sve napolje kleèe na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reèe: Tavito! Ustani. A ona otvori oèi svoje, i videvši Petra sede.
41. Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.
42. I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.
43. I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.
←  Acts (9/28)  →