←  Acts (7/28)  →
1. A poglavar sveštenièki reèe: Je li dakle tako?
2. A on reèe: Ljudi braæo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,
3. I reèe mu: Izidji iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dodji u zemlju koju æu ti ja pokazati.
4. Tada izidje iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.
5. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreèe mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.
6. Ali Bog reèe ovako: Seme tvoje biæe došljaci u zemlji tudjoj, i nateraæe ga da služi, i muèiæe ga èetiri stotine godina.
7. I narodu kome æe služiti ja æu suditi, reèe Bog; i potom æe iziæi, i služiæe meni na ovome mestu.
8. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.
9. I starešine zavidjahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim.
10. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.
11. A dodje glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.
12. A Jakov èuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.
13. I kad dodjoše drugi put, poznaše Josifa braæa njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.
14. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša.
15. I Jakov sidje u Misir, i umre, on i oèevi naši.
16. I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.
17. I kad se približi vreme obeæanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru,
18. Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.
19. Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuèi oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.
20. U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kuæi oca svog.
21. A kad ga izbaciše, uze ga kæi Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
22. I nauèi se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u reèima i u delima.
23. A kad mu se navršivaše èetrdeset godina, dodje mu na um da obidje braæu svoju, sinove Izrailjeve.
24. I videvši jednom gde se èini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se èinjaše nepravda, i ubi Misirca.
25. Mišljaše pak da braæa njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.
26. A sutradan dodje medju takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreæi: Ljudi, vi ste braæa, zašto èinite nepravdu jedan drugom?
27. A onaj što èinjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreæi: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?
28. Ili i mene hoæeš da ubiješ kao što si juèe ubio Misirca?
29. A Mojsije pobeže od ove reèi, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.
30. I kad se navrši èetrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
31. A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:
32. Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.
33. A Gospod mu reèe: Izuj obuæu svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.
34. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i èuh njihovo uzdisanje, i sidjoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.
35. Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom andjela koji mu se javi u kupini.
36. Ovaj ih izvede uèinivši èudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji èetrdeset godina.
37. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuæe vam proroka iz vaše braæe, kao mene: njega poslušajte.
38. Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s andjelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reèi žive da ih nama da;
39. Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir,
40. Rekavši Aronu: Naèini nam bogove koji æe iæi pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.
41. I tada naèiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.
42. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na èetrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?
43. I primiste èador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje naèiniste da im se molite; i preseliæu vas dalje od Vavilona.
44. Oèevi naši imahu èador svedoèanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga naèini po onoj prilici kao što ga vide;
45. Koji i primiše oèevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,
46. Koji nadje milost u Boga, i izmoli da nadje mesto Bogu Jakovljevom.
47. A Solomun Mu naèini kuæu.
48. Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:
49. Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako æete mi kuæu sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje poèivanje?
50. Ne stvori li ruka moja sve ovo?
51. Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.
52. Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;
53. Koji primiste zakon naredbom andjeoskom, i ne održaste.
54. Kad ovo èuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj.
55. A Stefan buduæi pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
56. I reèe: Evo vidim nebesa otvorena i Sina èoveèijeg gde stoji s desne strane Bogu.
57. A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.
58. I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladiæa po imenu Savla.
59. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj.
60. Onda kleèe na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.
←  Acts (7/28)  →