←  Acts (6/28)  →

---

1.

A u ove dane, kad se umnožiše uèenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan.

2.

Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo uèenika, rekoše: Nije prilièno nama da ostavimo reè Božju pa da služimo oko trpeza.

3.

Nadjite dakle, braæo, medju sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje æemo postaviti nad ovim poslom.

4.

A mi æemo u molitvi i u službi reèi ostati.

5.

I ova reè bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, èoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.

6.

Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.

7.

I reè Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj uèenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.

8.

A Stefan pun vere i sile èinjaše znake i èudesa velika medju ljudima.

9.

Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liveræanska i kirinaèka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom.

10.

I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše.

11.

Tada podgovoriše ljude te kazaše: Èusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga.

12.

I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor.

13.

I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj èovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon.

14.

Jer ga èusmo gde govori: Ovaj Isus Nazareæanin razvaliæe ovo mesto, i izmeniæe obièaje koje nam ostavi Mojsije.

15.

I pogledavši na nj svi koji sedjahu na saboru videše lice njegovo kao lice andjela.

---

←  Acts (6/28)  →