←  Acts (24/28)  →
1. A posle pet dana sidje poglavar sveštenièki Ananija sa starešinama i s ritorom nekim Tertulom, koji izidjoše pred sudiju protiv Pavla.
2. A kad njega dozvaše, poèe Tertul tužiti ga govoreæi: Što živimo pod tobom u velikom miru, i pravice koje se ovom narodu èine tvojim promišljanjem,
3. U svakom dogadjaju i svuda, èestiti Filikse! Primamo sa svakom zahvalnošæu.
4. Ali da ti mnogo ne dosadjujem, molim te da nas ukratko poslušaš sa svojom krotošæu.
5. Jer nadjosmo ovog èoveka da je kuga, i podiže bunu protiv sviju Jevreja po vasionom svetu, i da je kolovodja jeresi nazaretskoj;
6. Koji se usudi i crkvu poganiti; koga mi i uhvatismo, i htesmo da mu sudimo po zakonu svom.
7. Ali dodje Lisija vojvoda, i ote ga iz naših ruku na veliku silu, i posla k tebi,
8. Zapovedivši i nama, koji ga tužimo, da idemo k tebi; a od njega možeš sam ispitavši doznati za sve ovo za šta ga mi tužimo.
9. A i Jevreji se složiše govoreæi da je ovo tako.
10. A Pavle odgovori kad mu namaže sudija da govori: Znajuæi od mnogo godina da si ti pravedni sudija ovom narodu, slobodno odgovaram za sebe:
11. Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja izidjoh u Jerusalim da se pomolim Bogu,
12. I niti me u crkvi nadjoše da kome govorim, ili bunu da èinim u narodu, ni po zbornicama, ni u gradu,
13. Niti oni mogu posvedoèiti šta tebi sad na mene govore.
14. Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otaèkom, verujuæi sve što je napisano u zakonu i u prorocima,
15. I imajuæi nadanje na Boga da æe biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami ovi èekaju.
16. A za ovo se i ja trudim da imam èistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima.
17. I posle mnogo godina dodjoh i donesoh milostinju narodu svom i prinose.
18. U tome me nadjoše oèišæenog u crkvi, ni s narodom, ni s vikom.
19. A imaju i Jevreji neki iz Azije kojima je trebalo da dodju preda te, i da se tuže ako imaju šta na me.
20. Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kad sam stajao na skupštini,
21. Osim jednog ovog glasa kojim povikah stojeæi medju njima: Za vaskrsenje mrtvih dovedoste me danas na sud.
22. A kad Filiks èu ovo, odgodi im znajuæi vrlo dobro za ovaj put i reèe: Kad dodje Lisija vojvoda, izvideæu vašu stvar.
23. A kapetanu zapovedi da se èuva Pavle, i da mu se olakša, i nijednom od njegovih da se ne zabranjuje posluživati ga ili dolaziti k njemu.
24. A posle nekoliko dana dodje Filiks sa Drusilom ženom svojom, koja beše Jevrejka, i dozva Pavla da èuje od njega veru u Hrista Isusa.
25. A kad Pavle govoraše o pravdi i èistoti i o sudu koji æe biti, uplaši se Filiks i odgovori: Idi zasad; a kad uzimam kad, dozvaæu te.
26. A uz to se i nadaše da æe mu Pavle dati novaca da bi ga pustio; zato ga i èesto dozivaše i razgovaraše se s njim.
27. A kad se navršiše dve godine, izmeni Filiksa Porkije Fist. A Filiks, hoteæi Jevrejima uèiniti na volju, ostavi Pavla u sužanjstvu.
←  Acts (24/28)  →