←  Acts (23/28)  →
1. A Pavle pogledavši na skupštinu reèe: Ljudi braæo! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana.
2. A poglavar sveštenièki Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima.
3. Tada mu reèe Pavle: Tebe æe Bog biti, zide okreèeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajuæi zakon zapovedaš da me biju.
4. A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara sveštenièkog?
5. A Pavle reèe: Ne znadoh, braæo, da je poglavar sveštenièki, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.
6. A znajuæi Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braæo! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.
7. A kad on ovo reèe, postade raspra medju sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.
8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni andjela ni duha; a fariseji priznaju oboje.
9. I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se medju sobom govoreæi: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom èoveku; ako li mu govori duh ili andjeo, da se ne suprotimo Bogu.
10. A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da sidju vojnici i da ga otmu izmedju njih, i da ga odvedu u logor.
11. A onu noæ stade Gospod pred njega i reèe: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedoèio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedoèiti.
12. A kad bi dan, uèiniše neki od Jevreja veæe i zakleše se govoreæi da neæe ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.
13. A beše ih više od èetrdeset koji ovu kletvu uèiniše.
14. Ovi pristupivši ka glavarima sveštenièkim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da neæemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla;
15. Sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.
16. A sin sestre Pavlove èuvši ovu zasedu dodje i udje u logor i kaza Pavlu.
17. A Pavle dozvavši jednog od kapetana reèe: Ovo momèe odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže.
18. A on ga uze i dovede k vojvodi, i reèe: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momèe dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori.
19. A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš?
20. A ono reèe: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;
21. Ali ti ih nemoj poslušati, jer ga èekaju od njih više od èetrdeset ljudi koji su se zakleli da neæe ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i èekaju tvoje obeæanje.
22. A vojvoda onda otpusti momèe zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.
23. I dozvavši dvojicu od kapetana reèe: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Æesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po treæem satu noæi.
24. I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.
25. I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:
26. Od Klaudija Lisije èestitom Filiksu pozdravlje.
27. Èoveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dodjoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin.
28. I želeæi doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu.
29. Tada nadjoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove.
30. I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog èoveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!
31. A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noæu u Antipatridu.
32. A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor.
33. A oni došavši u Æesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj.
34. A sudija proèitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije
35. Reèe: Ispitaæu te kad suparnici tvoji dodju. I zapovedi da ga èuvaju u dvoru Irodovom.
←  Acts (23/28)  →