←  Acts (20/28)  →
1. A pošto se utiša buna, dozva Pavle uèenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i izidje da ide u Makedoniju.
2. I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim reèima, dodje u Grèku.
3. Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.
4. I podje s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.
5. Ovi otišavši napred èekahu nas u Troadi.
6. A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dodjosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
7. A u prvi dan nedelje, kad se sabraše uèenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da podje, i proteže besedu do ponoæi.
8. I behu mnoge sveæe gore u sobi gde se bejasmo sabrali.
9. A sedjaše na prozoru jedno momèe, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s treæeg poda, i digoše ga mrtva.
10. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reèe: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.
11. Onda izidje gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
12. A momèe dovedoše živo, i utešiše se ne malo.
13. A mi došavši u ladju odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteæi sam da ide pešice.
14. A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dodjosmo u Mitilinu.
15. I odande odvezavši se dodjosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noæismo u Trigiliju; i sutradan dodjosmo u Milit.
16. Jer Pavle namisli da prodjemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hiæaše, ako bude moguæe, da bude o Trojièinu dne u Jerusalimu.
17. Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.
18. I kad dodjoše k njemu, reèe im: Vi znate od prvog dana kad dodjoh u Aziju kako s vama jednako bih
19. Služeæi Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi radjahu o glavi;
20. Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas nauèim pred narodom i po kuæama,
21. Svedoèeæi i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.
22. I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajuæi šta æe mi se u njemu dogoditi;
23. Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoèi, govoreæi da me okovi i nevolje èekaju.
24. Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim teèenje svoje s radošæu i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedoèim jevandjelje blagodati Božje.
25. I evo sad znam da više neæete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajuæi carstvo Božje.
26. Zato vam svedoèim u današnji dan da sam ja èist od krvi sviju;
27. Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.
28. Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steèe krvlju svojom;
29. Jer ja ovo znam da æe po odlasku mom uæi medju vas teški vuci koji neæe štedeti stada;
30. I izmedju vas samih postaæe ljudi koji æe govoriti izvrnutu nauku da odvraæaju uèenike za sobom.
31. Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noæ ne prestajah uèeæi sa suzama svakog od vas.
32. I sad vas, braæo, predajem Bogu i reèi blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo medju svima osveæenima.
33. Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.
34. Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
35. Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoænima, i opominjati se reèi Gospoda Isusa koju On reèe: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.
36. I ovo rekavši kleèe na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
37. A sviju stade veliki plaè i zagrlivši Pavla celivahu ga,
38. Žalosni najviše za reè koju reèe da više neæe videti lice njegovo; i otpratiše ga u ladju.
←  Acts (20/28)  →