←  Acts (2/28)  →
1. I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.
2. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuæu gde sedjahu;
3. I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.
4. I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.
5. A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.
6. A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.
7. I divljahu se i èudjahu se govoreæi jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?
8. Pa kako mi èujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?
9. Paræani, i Midjani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,
10. I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,
11. Kriæani i Arapi, èujemo gde oni govore našim jezicima velièine Božje.
12. I divljahu se svi i ne mogahu se naèuditi govoreæi jedan drugom: Šta æe dakle ovo biti?
13. A drugi podsmevajuæi se govorahu: Nakitili su se vina.
14. A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reèe im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i èujte reèi moje.
15. Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treæi sat dana;
16. Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:
17. I biæe u poslednje dane, govori Gospod, izliæu od Duha svog na svako telo, i proreæi æe sinovi vaši i kæeri vaše, i mladiæi vaši videæe utvare i starci vaši sniæe snove;
18. Jer æu na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreæi æe.
19. I daæu èudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.
20. Sunce æe se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i slavni dan Gospodnji.
21. I biæe da æe se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.
22. Ljudi Izrailjci! Poslušajte reèi ove: Isusa Nazareæanina, èoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i èudesima i znacima koje uèini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate,
23. Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;
24. Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguæe da Ga one drže.
25. Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;
26. Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje poèivaæe u nadi;
27. Jer neæeš ostaviti dušu moju u paklu, niti æeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.
28. Pokazao si mi puteve života: napuniæeš me veselja s licem svojim.
29. Ljudi braæo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovog dana.
30. Prorok dakle buduæi, i znajuæi da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,
31. Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.
32. Ovog Isusa vaskrse Bog, èemu smo mi svi svedoci.
33. Desnicom dakle Božjom podiže se, i obeæanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i èujete.
34. Jer David ne izidje na nebesa, nego sam govori: Reèe Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,
35. Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
36. Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog uèinio ovog Isusa koga vi raspeste.
37. A kad èuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta æemo èiniti, ljudi braæo?
38. A Petar im reèe: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primiæete dar Svetog Duha;
39. Jer je za vas obeæanje i za decu vašu, i za sve daleke koje æe god dozvati Gospod Bog naš.
40. I drugim mnogim reèima svedoèaše, i moljaše ih govoreæi: Spasite se od ovog pokvarenog roda.
41. Koji dakle rado primiše reè njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
42. I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.
43. I udje strah u svaku dušu; jer apostoli èiniše mnoga èudesa i znake u Jerusalimu.
44. A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.
45. I teèevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.
46. I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kuæama, i primahu hranu s radošæu i u prostoti srca,
47. Hvaleæi Boga, i imajuæi milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.
←  Acts (2/28)  →