←  Acts (17/28)  →
1. Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dodjoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.
2. I Pavle po obièaju svom udje k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
3. Pokazujuæi i dokazujuæi im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reèe, propovedam vama, jeste Hristos.
4. I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.
5. Ali tvrdovrati Jevreji zavidjahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši èetu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuæu Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.
6. A kad njih ne nadjoše, povukoše Jasona i neke od braæe pred starešine gradske vièuæi: Ovi što zamutiše vasioni svet dodjoše i ovde,
7. Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv æesarevih zapovesti, govoreæi da ima drugi car, Isus.
8. I smutiše narod i starešine gradske koji ovo èuše.
9. Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.
10. A braæa odmah noæu opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo udjoše u zbornicu jevrejsku.
11. Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reè sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.
12. Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grèkih žena i od ljudi ne malo.
13. A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reè Božju, dodjoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.
14. A braæa onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.
15. A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dodju k njemu što brže, vratiše se.
16. A kad ih Pavle èekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajuæi grad pun idola;
17. I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.
18. A neki od Epikurovaca i od stojièkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoæe ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoæe nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevandjelje o Isusu i o vaskrsenju.
19. Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreæi: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?
20. Jer nešto novo meæeš u naše uši; hoæemo dakle da vidimo šta æe to biti.
21. A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.
22. A Pavle stavši nasred Areopaga reèe: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;
23. Jer prolazeæi i motreæi vaše svetinje nadjoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajuæi poštujete Onog vam ja propovedam.
24. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On buduæi Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,
25. Niti prima ugadjanja od ruku èoveèijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.
26. I uèinio je da od jedne krvi sav rod èoveèiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred odredjena vremena i medje njihovog življenja:
27. Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;
28. Jer kroz Njega živimo, i mièemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevaèa rekoše: Jer smo i rod Njegov.
29. Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski naèinili po smišljanju svom.
30. Ne gledajuæi dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;
31. Jer je postavio dan u koji æe suditi vasionom svetu po pravdi preko èoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.
32. A kad èuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te èujemo opet o tom.
33. Tako Pavle otide izmedju njih.
34. A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; medju kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.
←  Acts (17/28)  →