←  Acts (14/28)  →
1. U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno udjoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka.
2. A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braæu.
3. Ali oni ostaše dosta vremena govoreæi slobodno u Gospodu koji svedoèaše reè blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i èudesa rukama njihovim.
4. A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima.
5. A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju,
6. Oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu.
7. I onamo propovedahu jevandjelje.
8. I jedan èovek u Listri sedjaše nemoæan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.
9. Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da æe ozdraviti,
10. Reèe velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoèi, i hodjaše.
11. A kad vide narod šta uèini Pavle, podigoše glas svoj govoreæi likaonski: Bogovi naèiniše se kao ljudi, i sidjoše k nama.
12. I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše reèju.
13. A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.
14. A kad èuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skoèiše medju narod vièuæi i govoreæi:
15. Ljudi! Šta to èinite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevandjelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
16. Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:
17. I opet ne ostavi sebe neposvedoèenog, èineæi dobro, dajuæi nam s neba dažd i godine rodne, puneæi srca naša jelom i veseljem.
18. I ovo govoreæi jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kuæi. A dok oni življahu onde i uèahu,
19. Dodjoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreæi da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleæi da je mrtav.
20. A kad ga opkoliše uèenici njegovi, ustade i udje u grad, i sutradan izidje s Varnavom u Dervu.
21. I propovedivši jevandjelje gradu onom i nauèivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju.
22. Utvrdjujuæi duše uèenika i savetujuæi ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja uæi u carstvo Božje.
23. I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše.
24. I prošavši Pisidiju dodjoše u Pamfiliju.
25. I govorivši reè Gospodnju u Perzi sidjoše u Ataliju.
26. I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše.
27. A kad dodjoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta uèini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
28. I ostaše onde ne malo vremena s uèenicima.
←  Acts (14/28)  →