←  Acts (11/28)  →
1. A èuše i apostoli i braæa koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reè Božju.
2. I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,
3. Govoreæi: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.
4. A Petar poèevši kazivaše im redom govoreæi:
5. Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na èetiri roglja i spušta se s neba, i dodje do preda me.
6. Pogledavši u nj opazih i videh èetvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.
7. A èuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.
8. A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i neèisto nikad ne udje u usta moja.
9. A glas mi odgovori drugom s neba govoreæi: Šta je Bog oèistio ti ne pogani.
10. A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.
11. I gle, odmah tri èoveka staše pred kuæom u kojoj bejah, poslani iz Æesarije k meni.
12. A Duh mi reèe da idem s njima ne premišljajuæi ništa. A dodjoše sa mnom i ovo šest braæe, i udjosmo u kuæu èovekovu.
13. I kaza nam kako vide andjela u kuæi svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,
14. Koji æe ti kazati reèi kojima æeš se spasti ti i sav dom tvoj.
15. A kad ja poèeh govoriti sidje Duh Sveti na njih, kao i na nas u poèetku.
16. Onda se opomenuh reèi Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi æete se krstiti Duhom Svetim.
17. Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?
18. A kad èuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreæi: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.
19. A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prodjoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreæi reè do samim Jevrejima.
20. A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajuæi jevandjelje o Gospodu Isusu.
21. I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.
22. A dodje reè o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;
23. Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
24. Jer beše èovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.
25. Varnava, pak, izidje u Tars da traži Savla; i kad ga nadje, dovede ga u Antiohiju.
26. I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i uèiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše uèenike hrišæanima.
27. A u te dane sidjoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.
28. I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija æesara.
29. A od uèenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoæ braæi koja življahu u Judeji.
30. Koje i uèiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.
←  Acts (11/28)  →