←  Acts (10/28)  →
1. A u Æesariji beše jedan èovek po imenu Kornilije, kapetan od èete koja se zvaše talijanska.
2. Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka;
3. On vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi andjela Božjeg gde sidje k njemu i reèe mu: Kornilije!
4. A on pogledavši na nj i uplašivši se reèe: Šta je, Gospode? A on mu reèe: Molitve tvoje i milostinje tvoje izidjoše na pamet Bogu;
5. I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra:
6. On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuæa kod mora: on æe ti kazati reèi kojima æeš se spasti ti i sav dom tvoj.
7. I kad otide andjeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu,
8. I kazavši im sve posla ih u Jopu.
9. A sutradan kad oni idjahu putem i približiše se ka gradu, izidje Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat.
10. I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dodje izvan sebe,
11. I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na èetiri roglja i spušta se na zemlju;
12. U kome behu sva èetvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske.
13. I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.
14. A Petar reèe: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili neèisto.
15. I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog oèistio ti ne pogani.
16. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.
17. A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima,
18. I zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar?
19. A dok Petar razmišljavaše o utvari, reèe mu Duh: Evo tri èoveka traže te;
20. Nego ustani i sidji i idi s njima ne premišljajuæi ništa, jer ih ja poslah.
21. A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reèe: Evo ja sam koga tražite; što ste došli?
22. A oni rekoše: Kornilije kapetan, èovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od andjela svetog da dozove tebe u svoj dom i da èuje reèi od tebe.
23. Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar podje s njima, i neki od braæe koja beše u Jopi podjoše s njim.
24. I sutradan udjoše u Æesariju. A Kornilije èekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje.
25. A kad Petar htede da udje, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se.
26. I Petar ga podiže govoreæi: Ustani, i ja sam èovek.
27. I s njim govoreæi udje, i nadje mnoge koji se behu sabrali.
28. I reèe im: Vi znate kako je neprilièno èoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tudjinu; ali Bog meni pokaza da nijednog èoveka ne zovem poganim ili neèistim;
29. Zato i bez sumnje dodjoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene?
30. I Kornilije reèe: Od èetvrtog dana do ovog èasa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kuæi; i gle, èovek stade preda mnom u haljini sjajnoj,
31. I reèe: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom.
32. Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kuæi Simona kožara kod mora, koji kad dodje kazaæe ti.
33. Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro uèinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da èujemo sve što je tebi od Boga zapovedjeno.
34. A Petar otvorivši usta reèe: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko;
35. Nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu.
36. Reè što posla sinovima Izrailjevim, javljajuæi mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima.
37. Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji poèevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan:
38. Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prodje èineæi dobro i isceljujuæi sve koje djavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim.
39. I mi smo svedoci svemu što uèini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo.
40. Ovog Bog vaskrse treæi dan, i dade Mu da se pokaže,
41. Ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih.
42. I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedoèimo da je On nareèeni od Boga sudija živim i mrtvim.
43. Za ovo svedoèe svi proroci da æe imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju.
44. A dok još Petar govoraše ove reèi, sidje Duh Sveti na sve koji slušahu reè.
45. I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videæi da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog.
46. Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i velièahu Boga. Tada odgovori Petar:
47. Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?
48. I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.
←  Acts (10/28)  →