←  2Samuel (7/24)  →
1. A kad car sedjaše kod kuæe svoje, i Gospod mu dade mir svuda unaokolo od svih neprijatelja njegovih,
2. Reèe car Natanu proroku: Vidi, ja stojim u kuæi od kedrova drveta, a kovèeg Božji stoji pod zavesima.
3. A Natan reèe caru: Šta ti je god u srcu, idi, èini, jer je Gospod s tobom.
4. Ali onu noæ dodje reè Gospodnja k Natanu govoreæi:
5. Idi i reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod: Ti li æeš mi naèiniti kuæu da u njoj nastavam?
6. Kad nisam nastavao u kuæi od kad izvedoh sinove Izrailjeve iz Misira do danas, nego sam hodio u šatoru i u naslonu.
7. Kuda sam god hodio sa svim sinovima Izrailjevim, jesam li jednu reè rekao kome od sudija Izrailjevih, kojima zapovedah da pasu narod moj Izrailja, i kazao: Zašto mi ne naèinite kuæe od kedra?
8. Ovako dakle reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vodj narodu mom, Izrailju:
9. I bejah s tobom kuda si god hodio, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime veliko, kao što je ime velikih ljudi koji su na zemlji.
10. I odrediæu mesto narodu svom Izrailju, i posadiæu ga, te æe nastavati u svom mestu, i neæe se više pretresati, niti æe ih više muèiti nepravednici kao pre,
11. I od onog dana kad postavih sudije nad narodom svojim Izrailjem; i smiriæu te od svih neprijatelja tvojih. Jošte ti javlja Gospod da æe ti Gospod naèiniti kuæu.
12. Kad se navrše dani tvoji, i poèineš kod otaca svojih, podignuæu seme tvoje nakon tebe, koje æe izaæi iz utrobe tvoje, i utvrdiæu carstvo njegovo.
13. On æe sazidati dom imenu mom, i utvrdiæu presto carstva njegovog doveka.
14. Ja æu mu biti Otac, i on æe mi biti sin: ako uèini šta zlo, karaæu ga prutom ljudskim i udarcima sinova èoveèijih.
15. Ali milost moja neæe se ukloniti od njega kao što sam je uklonio od Saula, kog uklonih ispred tebe.
16. Nego æe tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto æe tvoj stajati doveka.
17. Po svim ovim reèima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
18. Tada dodje car David i stade pred Gospodom, i reèe: Ko sam ja, Gospode, Gospode, i šta je moj dom, te si me doveo dovde?
19. Pa i to Ti se još èini malo, Gospode, Gospode, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena. Je li to zakon èoveèji, Gospode, Gospode!
20. Ali šta æe jošte David da Ti govori? Ta Ti znaš slugu svog, Gospode, Gospode!
21. Radi reèi svoje i po srcu svom uèinio si sve ove velike stvari obznanjujuæi ih sluzi svom.
22. Zato si velik, Gospode Bože, nema takvog kakav si Ti; i nema Boga osim Tebe, po svemu što èusmo svojim ušima.
23. Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Kog je radi Bog išao da ga iskupi da mu bude narod i da steèe sebi ime i da vam uèini velika i strašna dela u zemlji Tvojoj, pred narodom Tvojim, koji si iskupio sebi iz Misira, od naroda i bogova njihovih.
24. Jer si utvrdio sebi narod svoj Izrailja da Ti bude narod doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
25. I tako, Gospode Bože, reè koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom, potvrdi zasvagda, i uèini kako si rekao.
26. Neka se velièa ime Tvoje do veka, da se govori: Gospod je nad vojskama Bog nad Izrailjem; i dom sluge Tvog Davida neka stoji tvrdo pred Tobom.
27. Jer si Ti, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, javio sluzi svom govoreæi: Dom æu sazidati tebi. Zato sluga Tvoj nadje u srcu svom da Ti se pomoli ovom molitvom.
28. Tako, Gospode, Gospode, Ti si Bog, i reèi su Tvoje istina; Ti si ovo dobro obrekao sluzi svom.
29. Budi, dakle, voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer si Ti Gospode, rekao, i Tvojim æe blagoslovom biti blagosloven dom sluge Tvog doveka.
←  2Samuel (7/24)  →