←  2Samuel (5/24)  →
1. Tada dodjoše sva plemena Izrailjeva k Davidu u Hevron, i rekoše mu govoreæi: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
2. I pre, dok Saul beše car nad nama, ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod ti je rekao: Ti æeš pasti narod moj Izrailja i ti æeš biti vodj Izrailju.
3. Tako dodjoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i uèini s njima car David veru u Hevronu pred Gospodom; i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem.
4. Trideset godina beše Davidu kad se zacari, i carova èetrdeset godina.
5. U Hevronu carova nad Judom sedam godina i šest meseci; a u Jerusalimu carova trideset i tri godine nad svim Izrailjem i Judom.
6. A car otide sa svojim ljudima u Jerusalim na Jevuseje, koji življahu u onoj zemlji. I oni rekoše Davidu govoreæi: Neæeš uæi ovamo dok ne uzmeš slepe i hrome, hoteæi kazati: Neæe uæi ovamo David.
7. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.
8. Jer reèe David u onaj dan: Ko god pobije Jevuseje i dodje do jaza, i do slepih i hromih, na koje mrzi duša Davidova, biæe vojvoda. Zato se kaže: Slepi i hromi da ne ulaze u ovu kuæu.
9. I sede David u kuli, i nazva je gradom Davidovim: i pogradi je David unaokolo od Milona i unutra.
10. I David jednako napredovaše, jer Gospod Bog nad vojskama beše s njim.
11. I Harim car tirski posla poslanike k Davidu, i kedrovih drva i drvodelja i kamenara, i sagradiše kuæu Davidu.
12. I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem, i da je uzvisio carstvo njegovo radi naroda svog Izrailja.
13. I uze David još inoèa i žena iz Jerusalima, pošto dodje iz Hevrona; i rodi se Davidu još sinova i kæeri.
14. I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Samuja i Sovav i Natan i Solomun,
15. I Jevar i Elisuja i Nafig i Jafija,
16. I Elisama i Elijada i Elifalet.
17. A Filisteji èuvši da su pomazali Davida za cara nad Izrailjem, izidjoše svi Filisteji da traže Davida; a David èuvši to, otide u kulu.
18. I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj.
19. Tada David upita Gospoda govoreæi: Hoæu li izaæi na Filisteje? Hoæeš li ih dati u moje ruke? A Gospod reèe Davidu: Izadji; doista æu dati Filisteje u tvoje ruke.
20. Tada David dodje u Val-Ferasim, i pobi ih onde, i reèe: Prodre Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Otuda se prozva ono mesto Val-Ferasim.
21. I ostaviše onde lažne bogove svoje; a David i ljudi njegovi odnesoše ih.
22. I opet nanovo dodjoše Filisteji, i raširiše se u dolini rafajskoj.
23. I David upita Gospoda, koji reèe: Ne idi pred njih, nego im zadji za ledja, pa udari na njih prema dudovima.
24. Pa kad èuješ da zašušti po vrhovima od dudova, onda se kreni, jer æe onda poæi Gospod pred tobom da pobije vojsku filistejsku.
25. I David uèini tako kako mu zapovedi Gospod, i pobi Filisteje od Gavaje do Gezera.
←  2Samuel (5/24)  →