←  2Samuel (24/24)    
1. A Gospod se opet razgnevi na Izrailja, i nadraži Davida na njih govoreæi: Hajde izbroj Izrailja i Judu.
2. I reèe car Joavu, vojvodi svom: Prodji po svim plemenima Izrailjevim od Dana do Virsaveje, i izbrojte narod, da znam koliko ima naroda.
3. A Joav reèe caru: Neka doda Gospod Bog tvoj k narodu koliko ga je sad još sto puta toliko, i da car gospodar moj vidi svojim oèima; ali zašto car gospodar moj hoæe to?
4. Ali reè careva bi jaèa od Joava i vojvoda; i otide Joav i vojvode od cara da prebroje narod Izrailjev.
5. I prešavši preko Jordana stadoše u logor u Aroiru, s desne strane grada, koji je na sredini potoka Gadovog, i kod Jazira.
6. Potom dodjoše u Galad, i u donju zemlju Odsiju, a odatle otidoše u Dan-Jan i u okolinu sidonsku.
7. Potom dodjoše do grada Tira i u sve gradove jevejske i hananejske; i otidoše na južnu stranu Judinu u Virsaveju.
8. I obišavši svu zemlju vratiše se u Jerusalim posle devet meseci i dvadeset dana.
9. I Joav dade caru broj prepisanog naroda; i beše od Izrailja osam stotina hiljada ljudi za vojsku koji mahahu maèem, a ljudi od Jude pet stotina hiljada.
10. Tada Davida taknu u srce, pošto prebroja narod, i reèe David Gospodu: Sagreših veoma što to uradih. Ali, Gospode, uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
11. A kad David usta ujutru, dodje reè Gospodnja Gadu, proroku koji beše Davidu videlac, i reèe:
12. Idi i kaži Davidu: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti uèinim.
13. I dodje Gad k Davidu, i kaza mu govoreæi: Hoæeš li ti da bude sedam gladnih godina u zemlji tvojoj, ili da bežiš tri meseca od neprijatelja svojih i oni da te gone, ili da bude tri dana pomor u tvojoj zemlji? Sad promisli i gledaj šta æu odgovoriti Onome koji me je poslao.
14. A David reèe Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnemo Gospodu u ruke, jer je milost Njegova velika; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
15. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja od jutra do odredjenog vremena, i pomre naroda od Dana do Virsaveje sedamdeset hiljada ljudi.
16. A kad andjeo pruži ruku svoju na Jerusalim da ga ubija, sažali se Gospodu sa zla, i reèe andjelu koji ubijaše narod: Dosta, spusti ruku. A andjeo Gospodnji beše kod gumna Orne Jevusejina.
17. A David kad vide andjela gde bije narod, progovori i reèe Gospodu: Evo, ja sam zgrešio, ja sam zlo uèinio, a te ovce šta su uèinile? Neka se ruka Tvoja obrati na mene i na dom oca mog.
18. Potom opet dodje Gad k Davidu isti dan, i reèe mu: Idi, naèini Gospodu oltar na gumnu Orne Jevusejina.
19. I otide David po reèi Gadovoj, kako Gospod zapovedi.
20. Tada Orna obazrevši se ugleda cara i sluge njegove gde idu k njemu; i otide Orna i pokloni se caru licem do zemlje,
21. I reèe: Što je došao car gospodar moj sluzi svom? A David reèe: Da kupim od tebe to gumno, da naèinim na njemu oltar Gospodu da bi prestao pomor u narodu.
22. A Orna reèe Davidu: Neka uzme car gospodar moj i prinese na žrtvu šta mu je volja; evo volova za žrtvu paljenicu, i kola i jarmova volujskih za drva.
23. Sve to davaše caru Orna kao car, i reèe Orna caru: Gospod Bog tvoj neka te milostivo primi.
24. A car reèe Orni: Ne; nego æu kupiti od tebe po ceni, niti æu prineti Gospodu Bogu svom žrtvu paljenicu poklonjenu. I tako kupi David gumno i volove za pedeset sikala srebra.
25. I onde naèini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne. I Gospod se umilostivi zemlji, i presta pomor u Izrailju.
←  2Samuel (24/24)