2Samuel (1/24) → |
1. | A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana, |
2. | Treæeg dana, gle, dodje jedan iz vojske Saulove razdrtih haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se. |
3. | I reèe mu David: Otkuda ideš? A on mu reèe: Iz logora izrailjskog utekoh. |
4. | A David mu reèe: Šta bi? Kaži mi. A on reèe: Narod pobeže iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan. |
5. | A David reèe momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo i sin mu Jonatan? |
6. | A momak koji mu donese glas reèe: Sluèajno dodjoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu. |
7. | A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me. |
8. | A on mi reèe: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam. |
9. | A on mi reèe: Pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvim duša u meni. |
10. | I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neæe ostati živ pošto pade; i uzeh venac carski koji mu beše na glavi i grivnu koja mu beše na ruci, i evo donesoh gospodaru svom. |
11. | Tada David zgrabi haljine na sebi i razdre ih; tako i svi ljudi koji behu s njim. |
12. | I ridaše i plakaše, i postiše do veèeri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim što izgiboše od maèa. |
13. | I reèe David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on reèe: Ja sam sin jednog došljaka Amalika. |
14. | Reèe mu David: Kako te nije bilo strah podiæi ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjeg? |
15. | I dozva David jednog izmedju momaka svojih i reèe: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umre. |
16. | I reèe mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svedoèiše na te govoreæi: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjeg. |
17. | Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim, |
18. | I izgovori, da bi se uèili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi Istinitog: |
19. | Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci? |
20. | Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama askalonskim, da se ne vesele kæeri filistejske i da ne igraju kæeri neobrezanih. |
21. | Gore gelvujske! Ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu baèen štit sa junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem. |
22. | Bez krvi pobijenih i bez masti od junaka nije se vraæao luk Jonatanov, niti je maè Saulov dolazio natrag prazan. |
23. | Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni u smrti se ne rastaviše; lakši od orlova behu. |
24. | Kæeri Izrailjeve! Plaèite za Saulom, koji vas je oblaèio u skerlet lepo, i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama vašim. |
25. | Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! |
26. | Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veæa mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske. |
27. | Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito! |
2Samuel (1/24) → |