←  2Kings (7/25)  →
1. Tada reèe Jelisije: Èujte reè Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra æe u ovo doba biti mera belog brašna za sikal a dve mere jeèma za sikal na vratima samarijskim.
2. A vojvoda na kog se ruku car naslanjaše, odgovori èoveku Božijem i reèe: Da Gospod naèini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reèe: Eto, ti æeš videti svojim oèima, ali ga neæeš jesti.
3. A behu na vratima èetiri èoveka gubava, i rekoše jedan drugom: Što sedimo ovde da umremo?
4. Da kažemo: Da udjemo u grad, glad je u gradu, te æemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet æemo umreti; nego hajde da uskoèimo u logor sirski: ako nas ostave u životu, ostaæemo u životu, ako li nas pogube, poginuæemo.
5. I tako, ustavši u sumrak podjoše u logor sirski, i dodjoše do kraja logora sirskog, i gle, ne beše nikoga.
6. Jer Gospod uèini te se u logoru sirskom èu lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.
7. Te se podigoše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše radi duša svojih.
8. Pa kad dodjoše gubavci na kraj logora, udjoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i udjoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.
9. Tada rekoše medju sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi æutimo. Ako ušèekamo do zore, stignuæe nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.
10. I tako došavši dozvaše vratara gradskog i kazaše mu govoreæi: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa èoveèijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.
11. A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.
12. A car ustavši po noæi reèe slugama svojim: Kazaæu vam sada šta su nam uèinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoše iz logora da se sakriju u polju govoreæi: Kad izidju iz grada, pohvataæemo ih žive i uæi æemo u grad.
13. A jedan od sluga njegovih odgovori i reèe: Da uzmemo pet ostalih konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja izrailjskih; da pošaljemo da vidimo.
14. I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreæi: Idite i vidite.
15. I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.
16. Tada izadje narod i razgrabi logor sirski; i beše mera belog brašna za sikal, i dve mere jeèma za sikal, po reèi Gospodnjoj.
17. I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reèi èoveka Božijeg, koju reèe kad car k njemu dodje.
18. Jer kad èovek Božji reèe caru: Dve mere jeèma za sikal i mera belog brašna za sikal biæe sutra u ovo doba na vratima samarijskim,
19. A onaj vojvoda odgovori èoveku Božijem govoreæi: Da Gospod naèini okna na nebu, bi li moglo biti šta kažeš? A Jelisije reèe: Ti æeš videti svojim oèima, ali ga neæeš jesti.
20. I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.
←  2Kings (7/25)  →