←  2Kings (20/25)  →
1. U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dodje k njemu prorok Isaija, sin Amosov i reèe mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuæu svoju, jer æeš umreti i neæeš ostati živ.
2. A on se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu govoreæi:
3. Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
4. I Isaija još ne beše otišao do polovine dvora, a dodje mu reè Gospodnja govoreæi:
5. Vrati se i reci Jezekiji, vodji naroda mog: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Èuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje; evo isceliæu te, do tri dana iæi æeš u dom Gospodnji.
6. I dodaæu ti veku petnaest godina, i izbaviæu tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniæu ovaj grad sebe radi i radi Davida, sluge svog.
7. Potom reèe Isaija: Donesite grudu suvih smokava. I donesavši priviše mu na otok, i isceli se.
8. A Jezekija reèe Isaiji: Šta æe biti znak da æe me Gospod isceliti i da æu do tri dana otiæi u dom Gospodnji?
9. A Isaija reèe: Ovo neka ti bude znak od Gospoda da æe uèiniti Gospod šta je rekao: hoæeš li da otide sen deset koljenaca napred ili da se vrati deset koljenaca natrag?
10. A Jezekija reèe: Lako je da sen otide napred deset koljenaca; nemoj, nego neka se vrati sen deset koljenaca natrag?
11. I Isaija prorok zavapi ka Gospodu, i vrati Gospod sen po koljencima po kojima beše otišao na sunèaniku Ahazovom natrag za deset koljenaca.
12. U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, car vavilonski posla knjigu s darom Jezekiji; jer beše èuo da je bolestan Jezekija.
13. I Jezekija saslušavši poslanike pokaza im sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kuæu gde mu beše oružje, i šta se god nalažaše u riznicama njegovim, ne osta ništa da im ne pokaza Jezekija u kuæi svojoj i u svemu gospodstvu svom.
14. Tada dodje prorok Isaija k caru Jezekiji i reèe mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? A Jezekija reèe: Iz daleke zemlje došli su, iz Vavilona.
15. A on reèe: Šta su videli u tvom dvoru? A Jezekija reèe: Videli su sve što ima u mom dvoru; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.
16. Tada reèe Isaija Jezekiji: Èuj reè Gospodnju.
17. Evo doæi æe vreme kad æe se odneti u Vavilon sve što ima u kuæi tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas, neæe ostati ništa, veli Gospod.
18. I sinove tvoje, koji æe izaæi od tebe, koje æeš roditi, uzeæe da budu dvorani u dvoru cara vavilonskog.
19. A Jezekija reèe Isaiji: Dobra je reè Gospodnja, koju si rekao. Još reèe: Je li? Za mog veka biæe mir i vera?
20. A ostala dela Jezekijina i sva junaštva njegova, i kako je naèinio jezero, i vodu doveo u grad, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
21. I poèinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.
←  2Kings (20/25)  →