←  2Kings (18/25)  →
1. A treæe godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom.
2. Beše mu dvadeset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kæi Zaharijina.
3. I èinjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kao što je èinio David, otac njegov.
4. On obori visine, i izlomi likove i iseèe lugove, i razbi zmiju od bronze, koju beše naèinio Mojsije, jer joj do tada kadjahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan.
5. Uzdaše se u Gospoda Boga Izrailjevog, i ne bi takvog izmedju svih careva Judinih posle njega ni pre njega.
6. Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od Njega, nego drža zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju.
7. I Gospod beše s njim; kuda god idjaše napredovaše; i odmetnu se od cara asirskog, te mu ne bi sluga.
8. On pobi Filisteje do Gaze i medje njene, od kule stražarske do grada ozidanog.
9. A èetvrte godine carovanja Jezekijinog, a to je sedma godina carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem, podiže se Salmanasar car asirski na Samariju, i opkoli je.
10. I posle tri godine uze je; šeste godine carovanja Jezekijinog, a devete godine carovanja Osijinog nad Izrailjem, bi uzeta Samarija.
11. I odvede car asirski Izrailjce u Asiriju i naseli ih u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i po gradovima midskim.
12. Jer ne slušaše glas Gospoda Boga svog i prestupaše zavet Njegov, sve što im je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, ne slušaše niti tvoriše.
13. A èetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
14. Tada Jezekija, car Judin posla u Lahis k caru asirskom i poruèi mu: Zgrešio sam; vrati se od mene, šta god nametneš na me nosiæu. A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.
15. I dade car Jezekija sve srebro što se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama carskog dvora.
16. U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje sam beše okovao, i dade caru asirskom.
17. Ali car asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigoše i dodjoše u Jerusalim; i podigavši se i došavši stadoše kod jaza gornjeg jezera, koji je pokraj puta u polju beljarevom.
18. I stadoše vikati cara. Tada dodje k njima Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar.
19. I reèe im Ravsak: Kažite caru Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica, u koju se uzdaš?
20. Ti veliš, ali su prazne reèi, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?
21. Gle, uzdaš se u Misir, u štap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, uæi æe mu u ruku i probošæe je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
22. Ako li mi kažete: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj èije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se u Jerusalimu.
23. Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i daæu ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji æe jahati na njima.
24. Kako æeš dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.
25. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
26. Tada Elijakim, sin Helkijin i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.
27. A Ravsak im reèe: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reèi? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju neèist i da piju svoju mokraæu s vama?
28. Tada stade Ravsak i povika glasno judejski, i reèe govoreæi: Èujte reè velikog cara, cara asirskog.
29. Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija; jer vas ne može izbaviti iz moje ruke.
30. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreæi: Gospod æe nas izbaviti, i ovaj se grad neæe dati u ruke caru asirskom.
31. Ne slušajte Jezekije; jer ovako kaže car asirski: Uèinite mir sa mnom, i hodite k meni pa jedite svaki sa svog èokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca.
32. Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa æete živeti i neæete izginuti. Ne slušajte Jezekije, jer vas vara govoreæi: Gospod æe nas izbaviti.
33. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
34. Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
35. Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod æe izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
36. Ali narod æutaše, i ne odgovoriše mu ni reèi, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
37. Tada Elijakim, sin Helkijin, koji beše nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoše k Jezekiji razdrvši haljine, i kazaše mu reèi Ravsakove.
←  2Kings (18/25)  →