←  2Kings (10/25)  →
1. A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, starešinama i hraniteljima Ahavovim, i reèe:
2. Kako ova knjiga dodje k vama, u kojih su sinovi gospodara vašeg i kola i konji i grad tvrdi i oružje,
3. Gledajte koji je najbolji i najveštiji izmedju sinova gospodara vašeg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog.
4. Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: Eto, dva cara ne odoleše mu, a kako æemo mu mi odoleti?
5. I koji beše nad domom, i koji beše nad gradom, i starešine i hranitelji poslaše k Juju govoreæi: Mi smo sluge tvoje, èiniæemo sve što nam kažeš; neæemo nikoga postavljati carem; èini šta ti je volja.
6. I on im napisa drugu knjigu govoreæi: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dodjite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih gradjana, koji ih hranjahu.
7. I kad im dodje ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael.
8. I dodje glasnik, koji mu javi govoreæi: Donesoše glave sinova carevih. A on reèe: Složite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.
9. A ujutru izašav stade i reèe svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove?
10. Vidite sada da nije izostala nijedna reè Gospodnja koju reèe Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod uèinio što je govorio preko sluge svog Ilije.
11. Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan.
12. Potom se podiže i podje da ide u Samariju; i kad beše kod kolibe pastirske na putu,
13. Nadje Juj braæu Ohozije cara Judinog, i reèe: Ko ste? Oni rekoše: Mi smo braæa Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove carièine.
14. Tada reèe: Pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih èetrdeset, i ne ostavi nijednog od njih.
15. Potom otišavši odande nadje Jonadava, sina Rihavovog, koji ga srete. A on ga pozdravi i reèe mu: Je li srce tvoje pravo kao što je moje srce prema tvom? A Jonadav odgovori: Jeste. Ako jeste, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola.
16. I reèe: Hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezoše ga na njegovim kolima.
17. I kad dodje u Samariju, pobi sve što beše ostalo od doma Ahavovog u Samariji dokle ga ne istrebi po reèi koju Gospod reèe Iliji.
18. Potom sabra Juj sav narod i reèe mu: Ahav je malo služio Valu, Juj æe mu služiti više.
19. Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku žrtvu hoæu da prinesem Valu; ko ne dodje, poginuæe. A Juj èinjaše tako iz prevare hoteæi pobiti sluge Valove.
20. I reèe Juj: Svetkujte svetkovinu Valu. I oglasiše je.
21. I posla Juj po svemu Izrailju, te dodjoše sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne dodje; i udjoše u kuæu Valovu, i napuni se kuæa Valova od kraja do kraja.
22. Tada reèe onome koji beše nad riznicom: Iznesi haljine svim slugama Valovim. I iznese im haljine.
23. Zatim udje Juj s Jonadavom, sinom Rihavovim u kuæu Valovu, i reèe slugama Valovim: Promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego samo sluge Valove.
24. I tako udjoše da prinesu prinose i žrtve paljenice, a Juj namesti napolju osamdeset ljudi, i reèe: Ako uteèe koji od ovih ljudi koje vam dajem u ruke, duša æe vaša biti za dušu njegovu.
25. A kad se svrši žrtva paljenica, zapovedi Juj vojnicima i vojvodama: Udjite, pobijte ih, da ne izadje nijedan. I tako ih pobiše oštrim maèem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gde beše kuæa Valova.
26. I izbaciše likove iz kuæe Valove, i spališe ih.
27. I izlomiše lik Valov i raskopaše kuæu Valovu, i od nje naèiniše prohode do današnjeg dana.
28. Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja.
29. Ali ne odstupi Juj od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navade na greh Izrailja, od zlatnih telaca, koji behu u Vetilju i u Danu.
30. A Gospod reèe Juju: Što si dobro svršio što je pravo preda mnom, i što si uèinio domu Ahavovom sve što mi je bilo u srcu, zato æe sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevom do èetvrtog koljena.
31. Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjevog svim srcem svojim, ne odstupi od grehova Jerovoamovih, kojima navede na greh Izrailja.
32. U to vreme poèe Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svim medjama Izrailjevim.
33. Od Jordana k istoku sunèanom, svu zemlju galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan.
34. A ostala dela Jujeva i sve što je èinio, i sva junaštva njegova, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?
35. I poèinu Juj kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Joahaz sin njegov.
36. A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.
←  2Kings (10/25)  →