← 2Corinthians (11/13) → |
1. | O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me. |
2. | Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku èistu izvedem pred Hrista. |
3. | Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu. |
4. | Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevandjelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli. |
5. | Jer mislim da ni u èemu nisam manji od prevelikih apostola. |
6. | Jer ako sam i prostak u reèi, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati medju vama. |
7. | Ili greh uèinih ponižujuæi se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevandjelje propovedih. |
8. | Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome. |
9. | Jer moju sirotinju popuniše braæa koja dodjoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaæu. |
10. | Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neæe uzeti od mene u ahajskim krajevima. |
11. | Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta èinim i èiniæu, |
12. | Da odseèem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome èime se hvale našli se kao i mi. |
13. | Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove. |
14. | I nije èudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla. |
15. | Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima æe svršetak biti po delima njihovim. |
16. | Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim. |
17. | A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale. |
18. | Buduæi da se mnogi hvale po telu, i ja æu da se hvalim. |
19. | Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri. |
20. | Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko velièa. |
21. | Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan. |
22. | Jesu li Jevreji? I ja sam; Jesu li Izrailjci? I ja sam? Jesu li seme Avraamovo? I ja sam; |
23. | Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog; |
24. | Od Jevreja primio sam pet puta èetrdeset manje jedan udarac; |
25. | Triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se ladja sa mnom razbijala, noæ i dan proveo sam u dubini morskoj. |
26. | Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu medju lažnom braæom; |
27. | U trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žedji, u mnogom pošæenju, u zimi i golotinji; |
28. | Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve. |
29. | Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim? |
30. | Ako mi se valja hvaliti, svojom æu se slabošæu hvaliti. |
31. | Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem. |
32. | U Damasku neznabožaèki knez cara Arete èuvaše grad Damask i htede da me uhvati; i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku. |
← 2Corinthians (11/13) → |