←  2Chronicles (9/36)  →
1. A carica savska èu glas o Solomunu, pa dodje u Jerusalim da iskuša Solomuna zagonetkama sa silnom pratnjom i s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njom o svemu što joj beše u srcu.
2. I Solomun joj odgovori na sve reèi njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.
3. A kad carica savska vide mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,
4. I jela na stolu njegovom, i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove, i njihovo odelo, i njihove žrtve paljenice koje prinošahu u domu Gospodnjem, ona dodje izvan sebe,
5. Pa reèe caru: Istina je sve što sam èula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.
6. Ali ne hteh verovati šta govorahu dokle ne dodjem i vidim svojim oèima; a gle, ni pola mi nije kazano o velikoj mudrosti tvojoj; nadvisio si glas koji sam slušala.
7. Blago ljudima tvojim i blago svim slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.
8. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj, kome si omileo, te te posadi na presto svoj da caruješ mesto Gospoda Boga svog; jer Bog ljubi Izrailja da bi ga utvrdio doveka, zato im postavi tebe carem da sudiš i deliš pravicu.
9. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja; nikada više ne bi takvih mirisa kakve dade carica savska caru Solomunu.
10. I sluge Hiramove i sluge Solomunove koje donose zlata iz Ofira, dovezoše drveta almugima i dragog kamenja.
11. I naèini car od tog drveta almugima put u dom Gospodnji i u dom carev, i gusle i psaltire za pevaèe; nikada se pre nisu videle takve stvari u zemlji Judinoj.
12. A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim uzdarja za ono što beše donela caru. Potom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.
13. A zlata što dohodjaše Solomunu svake godine beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,
14. Osim onog što donošahu trgovci i oni koji prodavahu mirise; i svi carevi arapski i glavari zemaljski donošahu Solomunu zlato i srebro.
15. I naèini car Solomun dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala kovanog zlata dajuæi na jedan štit.
16. I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, dajuæi trista sikala zlata na jedan štitiæ. I ostavi ih car u domu od šume livanske.
17. I naèini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga èistim zlatom.
18. A beše šest basamaka u prestola, i podnožje od zlata sastavljeno s prestolom, i ruèice s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj ruèica.
19. I dvanaest lavova stajaše na šest basamaka otud i odovud. Ne behu takvi naèinjeni ni u kome carstvu.
20. I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od èistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.
21. Jer careve ladje hodjahu u Tarsis sa slugama Hiramovim: jedanput u tri godine vraæahu se ladje tarsiske donoseæi zlato i srebro, slonove kosti i majmune i paune.
22. Tako car Solomun beše veæi od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošæu.
23. I svi carevi zemaljski tražahu da vide Solomuna da èuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.
24. I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise, konje i mazge svake godine,
25. Tako da imaše Solomun èetiri hiljade staja za konje i kola, i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.
26. I vladaše nad svim carevima od reke do zemlje filistejske i do medje misirske.
27. I uèini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamena, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.
28. I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i iz svih zemalja.
29. A ostala dela Solomunova prva i poslednja nisu li zapisana u knjizi Natana proroka i u proroèanstvu Ahije Silomljanina i u utvari Ida videoca o Jerovoamu sinu Navatovom?
30. A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem èetrdeset godina.
31. I poèinu Solomun kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davida oca njegovog; a na njegovo mesto zacari se Rovoam, sin njegov.
←  2Chronicles (9/36)  →