←  2Chronicles (26/36)  →
1. Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.
2. On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car poèinu kod otaca svojih.
3. Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima.
4. On èinjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je èinio Amasija otac njegov.
5. I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu sreæu Bog.
6. Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.
7. I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.
8. I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.
9. I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.
10. Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja.
11. I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja idjaše u rat u èetama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.
12. Svega na broj beše glavara domova otaèkih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina,
13. A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja.
14. I naèini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za praæke.
15. I naèini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meæu strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.
16. Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:
17. A za njim udje Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi;
18. I opreše se caru Oziji govoreæi: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posveæeni da kade; izidji iz svetinje, jer si zgrešio, i neæe ti biti na èast pred Gospodom Bogom.
19. Tada se razgnevi Ozija držeæi u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, izidje mu guba na èelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.
20. I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenièki i svi sveštenici, a on gubav na èelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da izidje, jer ga Gospod udari.
21. I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjaše u odvojenom domu gubav, jer bi odluèen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i sudjaše narodu u zemlji.
22. A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.
23. I poèinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.
←  2Chronicles (26/36)  →