←  2Chronicles (24/36)  →
1. Beše Joasu sedam godina kad se zacari, i carova èetrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje.
2. I èinjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle god beše živ Jodaj sveštenik.
3. I Jodaj ga oženi dvema ženama, te rodi sinove i kæeri.
4. Potom Joas naumi da opravi dom Gospodnji.
5. I sazva sveštenike i Levite, pa im reèe: Podjite po gradovima Judinim i kupite od svega Izrailja novac da se opravlja dom Boga vašeg od godine do godine, i vi pohitajte s tim. Ali ne hiteše Leviti.
6. Zato car dozva Jodaja poglavara i reèe mu: Zašto ne nastojiš da Leviti donose iz Judeje i Jerusalima priloge koje je naredio Mojsije sluga Gospodnji zboru Izrailjevom na šator od sastanka?
7. Jer bezbožna Gotolija i sinovi njeni opleniše dom Gospodnji i sve stvari posveæene domu Gospodnjem obratiše na Vale.
8. I tako zapovedi car te naèiniše kovèeg, i metnuše ga na vrata doma Gospodnjeg spolja.
9. I oglasiše po Judeji i po Jerusalimu da donose Gospodu prilog koji je naredio Mojsije, sluga Božji, Izrailju u pustinji.
10. I obradovaše se knezovi i sav narod, i donoseæi metahu u kovèeg dokle se ne svrši.
11. I kad donošahu Leviti kovèeg, po zapovesti carevoj, videvši da ima mnogo novca, dolažaše pisar carev i poslanik poglavara sveštenièkog, te izruèivahu kovèeg, potom ga opet odnošahu i ostavljahu na njegovo mesto; i tako èinjahu svaki dan, i nakupiše mnogo novca.
12. I davaše ga car Jodaj nastojnicima nad poslom oko doma Gospodnjeg, a oni naimahu kamenare i drvodelje da se obnovi dom Gospodnji, i kovaèe koji rade od gvoždja i od bronze, da se opravi dom Gospodnji.
13. I poslovahu poslenici, i opravljanje napredovaše pod njihovim rukama, te povratiše domu Božjem oblièje njegovo, i utvrdiše ga.
14. A kad svršiše, donesoše pred cara i Jodaja novce što pretekoše; i od tog novca naèini sudove za dom Gospodnji, sudove za službu i za žrtve, i kadionice, i druge sudove zlatne i srebrne. I tako prinošahu žrtve paljenice u domu Gospodnjem jednako svega veka Jodajevog.
15. Potom ostarevši Jodaj sit života umre; sto i trideset godina beše mu kad umre.
16. I pogreboše ga u gradu Davidovom kod careva; jer èinjaše dobro Izrailju i Bogu i domu njegovom.
17. A kad umre Jodaj, dodjoše knezovi Judini i pokloniše se caru; tada ih posluša car,
18. Te ostaviše dom Gospoda Boga otaca svojih, i stadoše služiti lugovima i idolima; i podiže se gnev Gospodnji na Judu i na Jerusalim za taj greh njihov.
19. I slaše im proroke da ih vrate ka Gospodu, i oni im svedoèahu, ali ih ne poslušaše.
20. I dodje duh Gospodnji na Zahariju, sina Jodaja sveštenika, te stade više naroda i reèe im: Ovako veli Bog: Zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Neæete biti sreæni; što ostaviste Gospoda, zato i On vas ostavi.
21. A oni se pobuniše na nj, i zasuše ga kamenjem po zapovesti carevoj u tremu doma Gospodnjeg.
22. I ne opomenu se Joas milosti koju mu uèini Jodaj, otac njegov, nego ubi sina njegovog; a on umiruæi reèe: Gospod neka vidi i traži.
23. A kad prodje godina, podiže se na nj vojska sirska i udje u zemlju judejsku i u Jerusalim, i pobiše po narodu sve knezove narodne, i sav plen od njih poslaše caru u Damask.
24. Ako i mala beše vojska sirska koja dodje, ipak Gospod dade u ruke njihove vrlo veliku vojsku, jer behu ostavili Gospoda Boga otaca svojih. I tako na Joasu izvršiše sud.
25. A kad otidoše od njega ostavivši ga u teškoj bolesti, pobuniše se na nj sluge njegove za krv sinova Jodaja sveštenika, i ubiše ga na postelji njegovoj, te pogibe; i pogreboše ga u gradu Davidovom, ali ga ne pogreboše u grobovima carskim.
26. A ovo su što se pobuniše na nj: Zavad, sin Simeate Amonke i Jozavad, sin Simrite Moavke.
27. A o sinovima njegovim i o velikom porezu što bi pod njim, i o gradjenju doma Božjeg, eto zapisano je u knjizi o carevima. A zacari se na njegovo mesto Amasija, sin njegov.
←  2Chronicles (24/36)  →