←  2Chronicles (13/36)  →
1. Godine osamnaeste carovanja Jerovoamovog zacari se Avija nad Judom.
2. Tri godine carova u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mahaja, kæi Urilova iz Gavaje. A beše rat izmedju Avije i Jerovoama.
3. I Avija izidje na boj s hrabrom vojskom, èetiri stotine hiljada izabranih vojnika; a Jerovoam uvrsta prema njemu vojsku, osam stotina hiljada izabranih hrabrih vojnika.
4. I sta Avija navrh brda Semarajima u gori Jefremovoj, i reèe: Èujte me, Jerovoame i sav Izrailju!
5. Ne trebaše li vam znati da je Gospod Bog Izrailjev predao Davidu carstvo nad Izrailjem doveka, njemu i sinovima njegovim zavetom osoljenim?
6. Ali usta Jerovoam sin Navatov, sluga Solomuna sina Davidovog, i odvrže se od gospodara svog.
7. I skupiše se k njemu ljudi praznovi i nevaljalci, i odupreše se Rovoamu, sinu Solomunovom, koji beše dete i strašljivog srca, te im se ne odupre.
8. Pa vi sad velite da se opirete carstvu Gospodnjem, koje je u rukama sinova Davidovih, jer vas je mnogo i imate kod sebe zlatne teoce, koje vam je naèinio Jerovoam da su vam bogovi.
9. Niste li oterali sveštenike Gospodnje sinove Aronove i Levite? I naèinili sebi sveštenike kao narodi po drugim zemljama? Ko god dodje da mu se posvete ruke s teletom i sa sedam ovnova, postaje sveštenik onima koji nisu bogovi.
10. Ali s nama je Gospod Bog, niti smo Ga ostavili, a sveštenici koji služe Gospodu jesu sinovi Aronovi, i Leviti rade svoj posao;
11. I pale Gospodu žrtve paljenice svako jutro i svako veèe, i kade mirisima, i hlebovi postavljeni stoje na èistom stolu, i pale se svako veèe žišci na zlatnom sveænjaku; jer držimo što je Gospod Bog naš naredio, a vi Ga ostaviste,
12. Zato evo s nama je napred Bog i sveštenici njegovi i trube glasne da trube protivu vas. Sinovi Izrailjevi, ne vojujte na Gospoda Boga otaca svojih, jer neæete biti sreæni.
13. Ali Jerovoam zavede zasedu da im zadju za ledja, i tako Judejcima behu spred jedni a s ledja zaseda.
14. I kad se obazreše Judejci, a to boj i spred i sastrag, te povikaše ka Gospodu a sveštenici zatrubiše u trube.
15. I narod Judin opet povika, i kad vikaše narod Judin, razbi Bog Jerovoama i svega Izrailja pred Avijom i Judom.
16. I pobegoše sinovi Izrailjevi od Jude, i dade ih Bog njima u ruke.
17. I pobi ih ljuto Avija i narod njegov, i pade od Izrailja pobijenih pet stotina hiljada odabranih ljudi.
18. Tako biše pokoreni sinovi Izrailjevi u to vreme, a sinovi Judini osiliše, jer se pouzdaše u Gospoda Boga otaca svojih.
19. I Avija potera Jerovoama, i uze mu gradove Vetilj i sela njegova, i Jesanu i sela njena, i Efron i sela njegova.
20. I Jerovoam se više ne oporavi za života Avijinog; i udari ga Gospod te umre.
21. A Avija utvrdi se, i uze èetrnaest žena, i rodi dvadeset dva sina i šesnaest kæeri.
22. A ostala dela Avijina i putevi njegovi i besede njegove zapisane su u knjizi proroka Ida.
←  2Chronicles (13/36)  →