←  2Chronicles (10/36)  →
1. Tada otide Rovoam u Sihem, jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2. A kad èu Jerovoam, sin Navatov, koji beše u Misiru pobegao onamo od cara Solomuna, vrati se Jerovoam iz Misira.
3. Jer poslaše, te ga dozvaše; i dodje Jerovoam i sav Izrailj i rekoše Rovoamu govoreæi:
4. Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas pa æemo ti služiti.
5. A on im reèe: Do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.
6. Tada car Rovoam uèini veæe sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reèe: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7. A oni mu rekoše govoreæi: Ako se udobriš narodu i ugodiš im i odgovoriš im lepim reèima, oni æe ti biti sluge svagda.
8. Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i uèini veæe s mladiæima koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim;
9. I reèe im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu koji mi rekoše govoreæi: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac.
10. Tada mu odgovoriše mladiæi koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reèe: Otac je tvoj metnuo na nas težak jaram, nego ti nam olakšaj; ovako im reci: Moj mali prst deblji je od bedara oca mog.
11. Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivim bièevima.
12. A treæi dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu kako im beše kazao car rekavši: Dodjite opet k meni do tri dana.
13. I car im odgovori oštro, jer ostavi car Rovoam savet staraèki,
14. I odgovori im kako ga savetovaše mladiæi, govoreæi: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na nj; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu bodljivim bièevima.
15. I car se ogluši naroda, jer Bog beše tako uredio da bi potvrdio Gospod reè svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16. A kad vide sav Izrailj da ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreæi: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. Svak u svoj šator, Izrailju! A ti, Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide sav Izrailj u šatore svoje.
17. Samo nad sinovima Izrailjevim koji življahu po gradovima Judinim zacari se Rovoam.
18. I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom, ali ga sinovi Izrailjevi zasuše kamenjem, te pogibe. Tada car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.
19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.
←  2Chronicles (10/36)  →